Засигурни примери за -е- иза меке основе јесу први делови сложеница са убица/убиство: краљеубица, цареубица, оцеубица; остало се може и другачије тумачити: кућевласник, морепловац (< moŕe). Мени је интуитивно краљеубица, али ми не смета ни са -о-.
Разлика у односу на средњовековни је што је код именичких сложеница дистрибуција слободна (очито случајем везана за -е-убиство), док код придева носи семантичку нијансу (средњошколски : средњеразвијен), вероватно само у том једном примеру. (Да ли би минимални пар на средњ- доказао да је интерфикс конститутивни афикс, а не само привезак уз прву саставницу?)
