Cartridge

[Rancher]

Ако се добро сећам, на теми о Правопсу било је речи о картриџу као једином исправном облику. Је ли то тобожњи савет као и гомила других „савета“ с тог сајта или се стварно у некој литератури препоручује облик с а? Мислим да је тема била на ОДФ-у, али је не могу наћи.

(Погледајте овај чланак).

[Rancher]

Нађох Прћићев чланак из Језика данас 16 на ОДФ-у:

Izgovorni oblik, koji je osnovna i najvažnija karika u lancu adaptacije, nastaje i ustaljuje se relativno spontano, i to ili po uzoru na izvorni izgovor, ili po uzoru na izvorno pisanje, ili kombinacijom ova dva, ali uvek uz izvesnu dozu narodne etimologije i uticaje drugih jezika. Takvom pristupu, u suštini, nema se mnogo šta prigovoriti, budući da je zahtev za očuvanjem prepoznatljivosti izvornog oblika, malopre je rečeno, kod adaptacije pozajmljenica potisnut u drugi plan. No, u isto vreme, u prvi plan se mora istaći zahtev za doslednom upotrebom izgovornih oblika koji su nastali i u praksi se ustalili, pri čemu bi ravnopravna dvojstva, tipa /video-rekorder/ i /video-rikorder/ ili /hifi/ i /hajfaj/, trebalo svesti na najmanju meru. U slučajevima dvojstava koja uključuju pogrešne izgovorne oblike, prednost bi uvek trebalo davati oblicima koji su bliži (novo)nastalim i ustaljenim obrascima ili, u nedostatku njih, oblicima koji su saobraženiji pravilima fonološke adaptacije (izloženim u prvom delu, „Predlozi za novi Pravopis (1): transkripcija vlastitih imena iz engleskog jezika"). Tako bi, recimo, trebalo koristiti oblike /džem-sešn/ a ne /džem-sejšn/, /grendslem/ a ne /grenslem/, /kartridž/ a ne /kertridž/ ili /ketridž/, /rokenrol/ a ne /rokendrol/, /sintesajzer/ a ne /sintisajzer/, /surfovati/ a ne /srfovati/ ili /serfovati/.

Вероватно Прле има одредницу у Речнику новијих англицизама, али тренутно ми није при руци.

[Rancher]

Сад видим да је има и у Речнику језичких недоумица. Не знам што отворих тему кад све има на Гуглу.

Посао за инспектора

Онај који или оно што репрезентује (некога, нешто) не може бити „репрезент“, као што ни презент није „онај који или оно што презентује“

За страну робу на граници постоје инспекције и контроле, да се не би увозило оно што је покварено, неисправно или опасно. Штета је што и за стране речи немамо неког “санитарног инспектора“. Не да буде пуриста, да свим туђицама брани улаз, него само да провери да ли су у исправном стању. Такав инспектор вероватно би забранио пуштање у промет речи као кертриџ, хелиодром, репрезент, децидан, децидно. У образложењу одлуке навео би да прве две речи треба само заменити правилним облицима: картриџ (у данашње време, само тотално неписмени не знају како се изговара енглеско cartridge) односно хелидром (хели- је почетни део именице хеликоптер, док је хелио- сасвим други грчки корен, који значи „Сунце“, као у хелиотерапија, хелиоцентричан, и никакве везе нема с хеликоптерима).

Онај који или оно што репрезентује (некога, нешто) не може бити „репрезент“, као што ни презент није „онај који или оно што презентује“. Репрезент- је само основа глагола, а на њу треба додати суфикс за вршиоца радње, као у дискут‑овати – дискут‑ант, рецит‑овати – рецит‑атор, емит‑овати – емит‑ер и слично. То значи да исправан облик гласи репрезентант, а ако вам то звучи мало прегломазно, слободно реците представник, пример или узор.

Од латинског decidere, одлучити, преко немачког, ми смо добили придев децидиран, с прилогом децидирано. Њих је неко сасвим произвољно скратио у децидан и децидно, што је исто као кад бисмо рекли „Он је реномни стручњак, верзан у све тајне заната, али његово понашање је депласно“. Немојте, дакле, давати „децидне“ него децидиране изјаве, а још боље је ако ваше изјаве буду јасне, одлучне или недвосмислене.

Иван Клајн