Penkalo, pero, per(ato)nica…

[Зоран Ђорђевић]

>> Izdvojeno:

Када чујем реч "пеликан", одмах помислим на гумицу, а одмах затим и на мастило. Код припадника млађе гарде вероватно није тако.

А ја на пенкало. Још једна ствар која је добила име по свом проналазачу.
Ја сам од оних који су у школи писали пером и мастилом, па кад сам за неки рођендан добио пенкало нисам се годинама одвајао од њега.

[Бруни]

Zorane, PEROM? Onim perom kojim je pisao Vuk Karadžić? Ma niste vi baš toliko vremešni…

[Тузор]

Ма није ТИМ пером, него оним неорганског порекла. 

Забуну код неупућених може да изазове и овакав податак:

a 1927. godine za francusku filijalu Vatermana, Franse Pero patentira stakleni rezervoar, koji kasnije biva opšte prihvaćen

http://www.kolekcionari.rs/kolekcionarstvo/tekstovi/pri%C4%8Da-o-naliv-peru

Заинтригиран, потражим по нету, па закључим: тешко да се господин Перо звао "Франсе", биће да је то побркано са називом државе у којој се налазила филијала фабрике "Waterman". Занимљива је коинциденција то са пером и господином Пероом, о којем сам успео само да ишчепркам податак о презимену, пошто претпостављам да оно "М." на почетку представља ознаку за "Monsieur" (господин):

Introduction of the ink cartridge in glass by M.PERRAUD, searcher at JIF-WATERMAN.

http://www.waterman.com/en/content/9-the-heritage

Monsieur Perraud, a research worker for JIF-WATERMAN, invents the ink cartidge

https://secure.newellrubbermaid.com/sanford/consumer/waterman/history/timeLine.jhtml

[Бруни]

Sad ste me zbunili. Zar nije naliv-pero ili samo pero isto što I penkalo?

[Belopoljanski]

Пенкало или налив-перо су исто. Они се напуни мастилом, па може њиме да се пише док се мастило не потроши. Модернији су, отменији и претеча су данашње хемијске оловке.

Обично перо је слично, али нема резервоар за пуњење, него мора да се носи са мастионицом и сваки час да се умаче.

Успео сам да нађем и слике:

[Бруни]

Aaaa… ja sam potpuno zaboravila na to pero koje se umače u mastilo. Mi dmo time samo crtali.

[Dacko]

I mi smo imali poletnog nastavnika likovnog pa smo pošteno odrađivali sve nastavne jedinice uključujući crtanje perom i tušem… Najzabavnije je bilo kapnuti tuš pa duvati cevčicom da se dobiju fini oblici, naročito ako neko ima sreće da mu umetničku dušu ne prate trapave ruke — meni je pola crnog tuša završilo na narandžastom tepihu.

[Rancher]

Такође. Морали смо да научимо слова црквенословенског и да их исписујемо пером. Било је занимљиво.

[Зоран Ђорђевић]

Пенкало или налив-перо су исто. Они се напуни мастилом, па може њиме да се пише док се мастило не потроши. Модернији су, отменији и претеча су данашње хемијске оловке.

Ови нови клинци не знају ни шта је то.
Нисам сигуран, али ми се чини да се и данас важни међународни уговори потписују налив-пером.

[Зоран Ђорђевић]

Aaaa… ja sam potpuno zaboravila na to pero koje se umače u mastilo. Mi dmo time samo crtali.

Ми смо тиме писали.  Имали смо и предмет "Лепо писање" — коса танка, усправна дебела. Постојале су и специјалне свеске за лепо писање, сличне данашњим свескама на линије. На почетку реда већ је било одштампано слово, стандардног облика, па га је само требало преписивати до краја реда.
Кутија у којој се носило држање и перца звала се перница. Сад футролу за прибор за писање зову, немам појма зашто, ператоница.

[Father Jape]

Ja sam peratonica čuo samo od srednjoškolske profesorke nemačkog, koja je imala preko pedeset godina i bila rodom iz Vojvodine.

[Duja]

U Novom Sadu kažu peratonica, a tako i moja supruga iz Smedereva, pa sam usamljen sa svojim pernica. To peratonica mi i dalje para uši — tu se drže peratoni, šta li?

[Belopoljanski]

У животу нисам чуо ператоница. У Зрењанину и околини је перница.

И тек сад када је Зоран поменуо да су се некад у њој носила пера, постаде ми јасно зашто се уопште тако зове.

[Бруни]

Svašta cu ja saznati na ovom forumu. Rančere, ti si podosta mlađi od mene, kakav sad krasnopis? U kakvu si ti školu išao? :-[ Zorane, o mi smo tako ucili pisana slova doduše nismo pisali perom nego obicnom olovkom, i imali smo sveske na male i velike linije gde je mala bila za mala slova a velika slova su se pisala preko velike i male. I ja sam nosila olovke u pernici a ta peratonica ne znam šta je i prvi put čujem za tu reč.

[Зоран Ђорђевић]

Краснопис је други назив за лепо писање. Мало је старији.
Калиграфија је већ нешто друго. Лепа вештина, која се граничи са уметношћу
Некада се у школама држало до лепог рукописа. Пре него што су писаће машине почеле масовно да се користе чиновници су пером и мастилом попуњавали важне документе — крштенице, венчанице… И данас се  дипломе, повеље  и слично попуњавају руком, па није свеједно каквим рукописом.

А апропо ператонице, нашао сам и ово: http://www.alf.rs/rs/bc7dc2a7fbfa120b9a13844b6e6b6c4f/grupa-proizvoda/12/peratonice.html