Као ретко када, уздајући се једино у интуитивно препознавање значења, овде дајем Клајну за право. Заиста не знам који је стручњак могао да поистовети глаголе "мазити" и "миловати", односно мажење и миловање. Наравно, има и у миловати нежности и утканог осећања, али у мажењу је свега много више, а уз то и тепања, гугуткања, детињастог обраћања ономе кога мазимо, привијања, љубљења, прислањања образа уз образ, и многих других "мазифетлука" који симболизују стапање душа. Да није тако, не би из "мазити (се)" били изведени: размажен, мажен, мазан, маза, мазно…
Која мајка ће за све оно чиме обасипа своје чедо у тренуцима нежности, штедро му исказујући своју љубав, рећи: "Миловала сам дете?" Једино она која беспоговорно верује и клања се пред неприкосновеном светошћу РСАНУ, РСЈ и других светих књига.