Не бих да скрећемо с теме: једно је комуникација међу људима које обједињава посао, познанство, или нешто треће, а јa сам питао за друго, за писмену комуникацију међу непознатим људима.
Потпуно је природно да свако од нас задржава неку зону личног просранства, чија величина варира од једне до друге културе. Та се зона обележава и типом обраћања: некога, кога не знам, нећу пустити да ми приђе близу и с моје тачке гледишта МОРА ме ословљавати тако, да се то растојање види, иначе то доживљавам као неваспитање и настојим да избегнем контакт (једнако као кад ми неко приђе непристојно близу); некога другога, с ким имам јасно одређен хијерархијски однос типа шеф-потчињени, професор-ученик, купац-добављач, могу да пустим ближе, али само донекле, дотле, докле то трпи култура организације. Хајде пробајте да се у улози медицинског техничара БИЛО КОМ лекару другачије, сем "докторе Петровићу", таман да сте од њега старији 20 година. Особе на истом хијерархијском положају, колеге с посла које добро знам, могу да пустим најближе и не очекујем другачије обраћање сем по имену.
У академском окружењу је другачије, сећам се да смо се асистентима обраћали по имену (не свим), а професорима никад, само "професоре" (иако смо их у нашим кулоарским разговорима често називали по имену). Најближе се пуштају људи које добро знате, али та ме група није интересовала.
Оно што је за мене већи проблем, то је неспособност тога, који пише, да сагледа ствари из угла онога, коме пише. Дакле, не могу да схватим да неко, ко тражи посао, или се у датој друштвеној ситуацији очигледно налази на нижој хијерархијској лествици од онога, коме се обраћа, не води рачуна о томе. Зато сам рекао да нећу да запослим никога, ко ми се обраћа по имену, а не знамо се. Тај је ПРЕ ОБРАЋАЊА морао да провери коме се обраћа и да одабере стил који је прихватљив не за другаре с фака, него за тога, коме се обраћа. А пошто деца уче од нас старијих, моје питање било је: ко их то тако учи и на основу чега. У поменутом случају с ћерком мога пријатеља питао сам је ко јој је рекао да се ментору може обраћати именом, а она слеже раменима, усвојила однекле. Раније су постоје књиге о пословном бонтону, вероватно и сад постоје, као и књиге о пословној кореспонденцији. Мораћу да прочитам шта пишу на ову тему
Off topic: Сећате се америчке хијерархије ословљавања: домар је Џон, мајстор на одржавању је Смит, шеф сектора је мистер Смит, секретар директора је Смит, генерални је Џон
