Quick read

[Бруни]

Imamo li mi to, koji je prevod?

Evo na Njikipediji objašnjenje šta je to.
http://en.wikipedia.org/wiki/Quick_Reads_Initiative

[Шоми]

Занимљив покрет, мада не верујем да има превод код нас. Мислим да овде приличи транскрипција. Да се тако нешто код нас уприличи, ја бих га назвао „Питко штиво“ или нешто звучно у том смеру.

[Бруни]

Meni se vrzma po glavi "lagano štivo", ali opet, nisam sigurna da uključuje ono što mi smatramo laganim štivom (ujedno i praznoglavo, tipa jeftini ljubavni romani i sl.). Koliko vidim, pisci su ozbiljni, ali samo štivo je jednostavnije za čitanje. Nisam sigurna da li uključuje i pojednostavljene verzije već  postojećih pravih romana. Sasvim sam slučajno naletela na ovaj pojam, pa me zainteresova da li ima prevod i ako nema, kako bi se moglo prevesti… BTW, takva praksa ne postoji u Srbiji, zar ne?

[Тузор]

И мене интересује да ли се подразумева и поједностављена верзија оригиналних дела, или је реч о посебно писаним делима. Проблем прави значење израза "лака литература" код нас. Лагана лектира (не само школска)?

[abzec001]

Ми смо некад давно имали нешто што је донекле личило на Quick read. Била су то јевтинија издања у лошијем повезу, крупног фонта, што је убрзавало читање, али нису била ограничена на 128 страна. Било је ту класика, модернијих и писаца за младе.

Те књиге нису сврставане у неку заједничку групу типа Quick read, већ су издаване као посебне библиотеке, рецимо Реч и мисао, Школска књига итд. Такође, мислим да оригинални текстови  нису били прерађивани, док ограничење на 128 страна то, претпостављам, захтева.

Енглези су у називу акценат ставили на брзину читања, па бисмо можда могли и ми. Штиво је лепа реч, па можда Брзо штиво. Наравно није брзо само штиво, а брзочитајуће би било можда неприкладно. Биће ту свакако још лепих предлога.

[Duja]

Evo priloga od Društva za odbranu anglicizama: 

dàjdžest m
razg.
1.    a. kraći opis jednog dužeg članka ili rada; sažetak b. skraćeno izdanje kojeg teksta ili knjige
2.    zbornik izabranih odlomaka većih tekstova, rasprava i studija

Ako vam se ne dopada, imamo i izraz sažetak, mada se on više odnosi na još kraći rezime, te verovatno ne bi bio prikladan. Tu je još uvek skraćeno izdanje.

Модератор: Ажурирана адреса.

[Зоран Ђорђевић]

Мени то највише личи на оно што се зове џепна књига.
Намењена је онима који би да читају у парку, на неком путовању, на плажи…

[abzec001]

Реч је о књигама до 180 страна, што није баш мало. То су или оригинална комплетна или унеколико прерађена, скраћена  дела, па би и то тебало имати у виду.

[Бруни]

Mislim da to nije ni džepna knjiga, ni skraćeno izdanje. Sad gledam nešto ono na njikipediji, radi se zapravo o originalnim tekstovima koje su napisali kvalitetni pisci, ali jednostavnijim jezikom kako bi bilo dostupno i onima koje čitanje "plaši", a po specijalnim narudžbinama izdavačkih kuća, kako bi imali ponudu i za takve vrste potencijalnih čitalaca. Zato su knjige takođe i relativno kratke (128 strana). Obično ljudi koji nisu skloni čitanju kad vide debelu knjigu ili započnu neku koju ne razumeju baš najbolje, poplaše se tj. izgube interes i jednostavno prihvate da "čitanje nije za njih". Džepna knjiga je džepna u fizičkom formatu kako bi bila lakša za nosanje (kako je to Zoran naveo) ali u sadržaju nije ni u kom slučaju ničim ograničena. Dajdžest je nešto drugo, nije kvikrid. Mislim da mi to nemamo (osim ako se u međuvremenu za ovih 15 godina od kako ne živim u Srbiji nije nešto desilo), tako da ukoliko bi se tako nešto pojavilo, najverovatnije se ne bi ni prevodilo nego bi ostalo kvikrid. Ne znam, lagano štivo se meša sa knjigama tipa npr. knjiga Dena Brauna.

[Шоми]

Поменуо сам транскрипцију у смислу означавања тога у енглеском, а на основу свега што си навела, мислим да сам добро погодио суштину изразом питко штиво, што не мора одмах означавати бозу ил’ лимунаду , какав призвук има лагано штиво, већ управо дочарава да се ради о лако сварљивој материји, чак и ако је тема тешка.