Квоцијент интелигенције

[abzec001]

Problem je u tome sto neki smatraju one koji nisu nikad culi za kvocijent idiotima i neznalicama.

Их, бре, Бруни, како то тако тумачиш? Они који у животу немају никаквог додира са математиком и који су дружење са овим предметом завршили у средњој школи, па још ако су били гимназијалци друшштвеног смера, као ја, тешко су могли да се сретну са квоцијентом, сем ако нису имали неког профу, математичког заљубљеника, опет као ја. А касније, што неко рече, само уз интелигенцију. Никакво чудо, јер осим у тој варијанти, ван математике, економије, техничких наука… тешко може да се чује.

 

[abzec001]

Ма овде нико не предлаже нити има снагу да мења психолошке термине. Расправљамо само шта је оправдано употребљавати у јавном језику, који, како сам доказивао у другој теми, не мора да прати језик науке.

У праву си, језик има ту слободу, али претпостављам да она не може да буде неограничена. Човек нечим треба и мора да се руководи, можда неким принципом као у другим областима, рецимо у медицини. За све постоје стручни називи, али и они народски. А зна се где се који користе. Или је у реду употребљавати и неки појам који сигурно не одговара, као коефицијент? Није сувише тешко одучити макар новинаре (у струци то није ни потребно) од употребе нетачног израза.
Мисли и да бисмо могли да своје ставове иизражавамо мало прецизније, јасније.

[J o e]

И ја сматрам да би медији морали да воде рачуна о прецизности.

Не можемо, дакле, говорити о добром или лошем изразу као таквом, него о његовој устаљености у одређеном варијетету. Јер све, начелно, може значити све.