Прво питање би требало да буде чему служи овакав уџбеник, а тек онда шта значе побројани термини који за оне који се сећају школских дана или на неки други начин имају контакт са гимнастиком, не представљају толику непознаницу.
Али зато на децу сигурно делују застрашујуће, јер до сусрета са уџбеником никад нису чули за тако нешто. За њих су то шпанска села. Тек кад им наставник потанко објасни и, што је још важније, практично покаже, они ће видети да то није тако страшно и запамтиће после, да ли првог или седмог пута, свеједно, јер ће сада знати о чему се ради. А да ли ће и како те елементе моћи сами да ураде, друго је питање.
Дакле, без наставниковог објашњења и практичног приказа нема ништа, што може да значи само да је уџбеник потпуно непотребан. Фискултура је постојала и пре ко зна колико година, постојали су и наставни планови које су наставници без проблема спроводили у дело, без уџбеника. А деца су, такође у пракси, показивала шта знају и добијала оцене. Усменог испита није било, а нема га ни данас. Чему онда уџбеник који ничему не служи, тј. нема употребну вредност.
Не знам шта данас деца у трећем разреду, која тек што су научила да читају и пишу, раде на часовима фискултуре, али судећи по овом уџбенику неупоредиво су напреднија од ранијих генерација. Док су њихови вршњаци радили колут напред и назад, можда прескок преко козлића и играли између две ватре, ови данашњи су прави мали гимнастички асови, јер на разбоју раде (тако бар каже уџбеник) гимнастичке елементе као што су наскок у упор, њих у потпору, њих у упору, саскок у зањиху.
