Пехар Купа

[abzec001]

Зашто се у неким случајевима, о чему год се радило, доследно придржавамо језичких прописа, цитирамо их и бранимо, а у другим случајевима не?

Зашто у неким случајевима процењујемо величину грешке и штету коју та грешка евентуално може да нанесе језику, па према тој процени одлучујемо да ли ћемо грешку толерисати или не, а у другим случајевима смо одмах за или против, без процене?

Колико су наше појединачне процене објективне?

Извињавам се што је ово мало ван теме, мада из ње произлази.

[Duja]

Zato što ne postoje jezički propisi, niti je iko dobio ovlašćenje da bude jezički zakonodavac ili jezička policija (mada to mnogi sebi uzimaju za pravo, s većim ili manjim pokrićem; uglavnom manjim).

"Jezički propisi" i jezik uopšte nastali su spontanim društvenim dogovorom maternjih govornika jezika — ne uvek savršenim i matematičkim preciznim — o značenjima izraza, načinima na kojima se koriste i kontekstima u kojima su primereni. Naše pojedinačne procene, stoga, nisu nikad objektivne, niti je objektivnost u jeziku apsolutna kategorija. Najviše što možemo postići jeste da, kao maternji govornici, damo svoje pojedinačne sudove o adekvatnosti nekog izraza i ustanovimo u kojoj se meri oni poklapaju.

[Duja]

Hajmo opet malo po Vikipediji:

The etymological fallacy is a genetic fallacy that holds, erroneously, that the present-day meaning of a word or phrase should necessarily be similar to its historical meaning. This is a linguistic misconception,[1] and is sometimes used as a basis for linguistic prescription. An argument constitutes an etymological fallacy if it makes a claim about the present meaning of a word based exclusively on its etymology.[2] This does not, however, show that etymology is irrelevant in any way, nor does it attempt to prove such.

A variant of the etymological fallacy involves looking for the "true" meaning of words by delving into their etymologies,[3] or claiming that a word should be used in a particular way because it has a particular etymology. Notable examples include the terms antisemitism and philosemitism, which were coined to refer to Jews specifically, rather than to Semites in general.