Двородне именице

[Данијел_М]

Колико тачно постоји двородних именица у српскоме језику и које су? Листајући мало Речник српскога језика наишао сам на 3 сигурне — вече (средњег и женског) и пелуд и бол (мушког и женског). А шта је са именицама чар, финале, глад, сплав, сврабеж итд.? 

[Naroz]

Мислим да грешиш у првој „сигурној“. Вече је средњег и само средњег рода.
Приметићу само да постоји друга именица истог значења која је женског рода — вечер.

[Duja]

Мислим да грешиш у првој „сигурној“. Вече је средњег и само средњег рода.

A kako se onda menja po padežima? 

Ne, u pravu je Danijel. Veče (sr.) je samo alternativni oblik imenice večer (ž.) u nominativu.

Što se ostalih koje je nabrojao tiče,
— čar ima različit rod u jednini (m.) i množini (ž.) i po tome nije jedinstven — nedavno smo razgovarali o… uh… seća li se neko?;
— finale je samo srednjeg roda;
— glad samo ženskog;
— splav je u savremenom srpskom isključivo muškog, mada HJP daje prednost ženskom obliku
— za svrabež nisam siguran; po mom osećaju je samo muškog, mada mogu da zamislim i žensku deklinaciju (IV vrste).

E da, dosta imenica sa sufiksom -ež se koleba, s obzirom da mogu označavati i radnju (gde je ženski rod prirodniji) i njen rezultat (koji bi bio muškog roda). HJP navodi krpež i sitnež, (a moj osećaj se slaže). Za palež daje samo muški, dok bi po meni mogao proći i ženski. Ovo i nisu tako često korišteni pojmovi, pogotovo u kosim padežima, pa i nemamo baš razvijen osećaj.

Модератор: Ажуриране адресе.

[J o e]

Вече(р) може чак бити и мушког рода, у (дијалекатском?) Добар вече(р).

[Father Jape]

Ja sam to pride čuo u varijanti dobа̀r večе̄r. \m/ 

[J o e]

Да, баш тако.

[J o e]

Прегледам неке своје белешке, па сасвим случајно нађох: на Тари кажу два̑ ве̏чера.