Ево, да и ја баталим стране језике и изговор латинизама у њима, мада те изговоре ми преузимамо. Питање је само из ког језика. У српском су се од увођења ЦГС система називи мерних јединица, али и низ других речи, изговарали према француском, у то време дипломатском и најговоренијем језику. И зато је било: сантиметар, санти итд. Тако су читав век изговарали и највиши интелектуалци и земљорадници, а како је принцип учесталости, устаљености употребе облика неке речи критеријум за њену стандардизацију, питам се, као и Колхас и Тузор, шта у овом случају би са тим критеријумом? Постоји ли за то разумљиво и прихватљиво објашњење?
Волео бих да знам и откуд толика помама за центиметром кад ниједан речник не ставља сантиметар у други план, а још мање га искључује.
Тачно је да млади говоре центиметар. Шта ће, премлади су и нису могли да чују за сантиметар, јер их медији свакодневно засипају центиметром, а и "новокомпоновани" медији. Не знам само чему ликовање што ће сантиметар у догледно време можда потпуно нестати.
Знам шта значи центи и шта каже Стандард, али ми, обичан народ, нисмо у било којој грани индустрије, грађевине, медија итд. да бисмо у свакодневном говору морали да га се придржавамо. Питање је само како је и зашто центи ушло у Стандард уместо сто година коришћеног санти.
Што се тиче филоСофије/филоЗофије, професор Милош Н.Ђурић, који јесте био и филозоф и историчар, али превасходно класични филолог са базброј радова и превода са грчког и латинског, тако да и годишња награда за преводилаштво носи његово име, једном приликом је рекао:
- Ако се мисли на „љубав према мудрости“, онда увек треба рећи филоСофија, јер, поред осталог, филоЗофија значи „љубав према мраку“, с обзиром на то да „зофија“ значи мрак.
Е сад – како ко воли.
