Аутор тема: Псеудо(-)речи  (Прочитано 3128 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.281
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Псеудо(-)речи
« : 5. 03. 2011. у 23.55 »
Не знам колико сте упознати с овом врстом речи, али, све у свему, интересантно.
Најпознатија песма с псеудо-речима је Jabberwocky (срп. Каразубијада, хрв. Худодракија) из књиге Алиса с оне стране огледала.

Ако имате времена, прочитајте и један веома занимљив текст о утицају енглеског језика на српски (Фејсбук).

Цитат
КАРАЗУБИЈАДА (превод: Иван В. Лалић)

То бје у пржисат, и отке тајке
Сврдлукаху све жиром у сјењави:
А кукушне су биле шарадајке
И хрикали су дамузи јењави.

„Само се чувај, синко, Каразуба!
Канџи што грабе и раља што гризу!
Чувај се птице-јалдузлице, немој
Грабуњца брудог пустит близу!“

Он узе зворни мач у десну руку,
Душмана зебног тражио је дуго –
Под голчин-стаблом застаде у муку
Да смисли нешто друго.

И док је младић размишљао зурно,
Гле Каразуба са пламеним оком!
Кроз мрозну шуму он звењече журно
И гробоће сваким скоком!

Једноле, дволе! Напријед, сијеци, режи –
И зворни челик бљескута и стриже!
Оста без главе Каразуб да лежи,
Младић кући рипимице стиже.

„О, па зар уби, синко, Каразуба?
Дјечаче зрајни, падни ми на груди!
Сладног ли дана! Арлаук и ура!“
Од радости му смијешак руди.

То бје у пржисат, и отке тајке
Сврдлукаху све жиром у сјењави:
А кукушне су биле шарадајке
И хрикали су дамузи јењави.

Цитат
HUDODRAKIJA (prijevod: Antun Šoljan)

Bilo je kuhno i đipahne tovke
na vabnjaku rovko zadronjaše:
nemujne sasvim bjehu zorolovke
i rućkale su šturnjače zdomašne!

„Čuvaj se, sinko, strašnog Hudodraka,
čeljusti što čapnu, kandži koje kvače!
Čuvaj se ptice Zlamače ko vraga!
Nemoj da ljusni Grlograb te nađe!“

Vajtolni mač on zgrabi: s puno nade
protivnika mašnog tražio je dosta –
Da počine, uz Gungul-stablo stade
I, zamisliv se nešto, stajat osta.

Dok stajaše tu, s uzlim mislima na umu,
Hudodraka evo, s plamenom u oku:
vignjeta ti taj kroz stomorovu šumu,
sve groblohoboće u skoku.

Jen, dva! Hop, cup! I cikete cak,
vajtolni mač kroz kosti prosvira!
Drak mrtav pade, bez glave ostade:
On glavu grabi, natrag galumfira!

„Ubi li, sinko, strašnog Hudodraka?
U zagrljaj amo, o blistajno momče!
I belvirno odasvud čuj: „Huja haj! Haj huj!“
Dokon od likosti sve frkoće.

Bilo je kuhno i đipahne tovke
na vabnjaku rovko zadronjaše:
nemujne sasvim bjehu zorolovke
i rućkale su šturnjače zdomašne!

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.679
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Псеудо(-)речи
« Одговор #1 : 6. 03. 2011. у 00.37 »
Чекамо да се јави Зоран са својим омиљеним преводиоцем Драгославом Андрићем. :)
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.281
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Псеудо(-)речи
« Одговор #2 : 10. 03. 2012. у 00.18 »
ЏАБЕРВОК

Било је узмрачно… Змљизгави су јази
Тмуласто чучкали, рупчали по брнду.
Прићутнули се ћаоћајни тази,
А крњаче више ма ни да се мрдну.

„Причувај се Злока Џабервока, сине,
Чељусних му шкарки, камџијастих канџи,
птице Здипавице што зине с висине,
И прашумовитих, горских горопанџи!’“

Он стегну чулеви мач, друго и прво,
Јер адвајкада зверчину је вребô,
Те стаде, читуљив, уз Тамтамско дрво,
Зауздајући се, знаш оно, у небо!

Кад, ето ти – злоок Злок Џабервок стиже,
Из очуга нешто буљкаво му сева,
Пшшишкаво, звижждаво, брекктаво док гммиже:
Ножурде кô црева –лева, десна, лева!

Ен-два! Ен-два! Јендва да си ишта рекô,
А наш јунаклија мачугом га скрати
За четри трећине, и уздуж и преко,
Те четријумфално у тврдљак се врати.

„Џабервок је крепнут овално на ћоше!
Ура! Сат! Час! Ура! Брависимо! Браво!
Штавише, није ми то ни било лоше!
Трипут урасимо! Здрависимо Здраво!“

Било је узмрачно… Змљизгави су јази
Тмуласто чучкали, рупчали по брнду.
Прићутнули се ћаоћајни тази,
А крњаче више ма ни да се мрдну.

Извор: Зоран :)

Тагови: