Језичке занимљивости из мог краја

[J o e]

Како се у језику зове појава кад реч звучи као појам? Рецимо, овде скоро сви кажу свирена.

Па не звучи сирена тако (није ономатопеја свииир него би-бииип или сл.). Овде је реч о народној/пучкој етимологији, где се реч (најчешће страног порекла) укршта с домаћом речју која има семантичке везе с њом (сирена свира → свирена).

[Gulo Gulo]

Можда је заправо реч о животињи sus maritimus. Укрстили Трстеничани свињу и сирену да би решили питање поста 

А ево и чудовишта, њушком и репићем, свирена 

[Бруни]

Ja i dalje ne kapiram kakve veze ima ovo prase sa s(v)irenom? 

[Gulo Gulo]

Свиња + сирена = свирена 

[Бруни]

Свиња + сирена = свирена 

A, jel? Ja to nisam tako shvatila, nego kao Joe: svira sirena = svirena…

[Belopoljanski]

Прасе које плива. Наравно да није ништа укрштено ни са чим, ради се о шали пошто се водене животиње једу и за време поста, за разлику од прасета. Одатле штос.

У мом крају се џанарика зове ринглов, амбар за кукуруз котарка, колски улаз на капији ајнфор’ (требало би „ајнфорт“ према немачкој речи), а оно што се у Београду и централној Србији зове „кнедле (с пекмезом)“ овде су гомбоце.

Посебно не бих издвајао германизме или мање распрострањене турцизме. Често се уместо „са“ може чути „су“ или „со“. На пример, „со тим“ или „су чим“. За трпезаријски сто се готово увек каже да је астал, марамица се назива џепницом, а уместо локатива се често користи акузатив. На пример, „Стојим на улицу“, „Радим у башту“, „Већ је месец дана на викендицу“ итд.

Додатак (ван теме): Гуло, сирене су заправо крилата бића налик на харпије, а не водене полурибе-полудевојке, зар не?

[Gulo Gulo]

Еј, немој тако, то прасе плива на Бахамима А да не заборавимо дела одређених католичких попова која су проглашавала птице за ОК у време поста јер расту на дрвету 

У Обреновцу имају један од мојих омиљених локализама, леватор (на машини за претовар Фергусон производње пише elevator).

Џенарика, ринглов, пуркача -синоним за омиљену муницију у "Лоповима и жандарима" на Чубури  Такође, и примарни лек против идења у школу, само се добрано наједеш зелених џенарика, и ето поштеде бар два дана 

[Gulo Gulo]

Додатак (ван теме): Гуло, сирене су заправо крилата бића налик на харпије, а не водене полурибе-полудевојке, зар не?

Јап  Не знам када тачно почиње да се користи израз сирене за њих, али то су у ствари посејдонове нимфе спојене са германском митологијом (Lorelei).

[Бруни]

Занимљиво је да је БП рекао џАнарика, а Гуло џЕнарика. Ја такође те шљивциге знам као џЕнарике. Иначе, и ја морам мало оф топик, у Еспањи, шљиве личе на велике џенарике, величине омање брескве. Нису онако дугуљасте као код нас, него округле, и имају плаве (као наше шљиве) и беле (заправо, жуте, као наше џенарике). Пекмез од шљива је обично зелен (јер се прави од жутих).

Него, имам ја неколико израза из ваљевског краја, само да се сад сетим. Знате ли шта је перда?

[Gulo Gulo]

Мотка из ограде Мало већа мотка је јапија, и то је угаона греда, али се једнако каже, немој да те пердиком/јапијом прекОо леђа

[Бруни]

Није пердика, него перда. Перда је ограда… Има логике онда што се мотка из перде зове пердика…   

[Gulo Gulo]

шљиве личе на велике џенарике, величине омање брескве.

   ЊАМ!!!

[Зоран Ђорђевић]

Овде за мотку из ограде кажу коц. Избаце оно "ла", а продуже "о".

Посебно не бих издвајао германизме или мање распрострањене турцизме. Често се уместо „са“ може чути „су“ или „со“. На пример, „со тим“ или „су чим“. За трпезаријски сто се готово увек каже да је астал, марамица се назива џепницом, а уместо локатива се често користи акузатив. На пример, „Стојим на улицу“, „Радим у башту“, „Већ је месец дана на викендицу“ итд.

Катанац ту беше локот?

[Gulo Gulo]

Није пердика, него перда. Перда је ограда… Има логике онда што се мотка из перде зове пердика…  

Пардон, ја се одма’ пребацио на пердику, ’наш Сувише то често чујем из ваљевских уста, а никада није још није претио да ће да ме одалами оградом!

[Зоран Ђорђевић]

Свирена  Ономатопејична реч, нема шта (нисма овиме мислио да се то тако зове у језику, то не бих знао)  мораћу да свратим до Трстеника да се мало наслушам локалног језика, звучи као занимљиво место 

Свирена заувија.

Можеш да дођеш због пива (само се прво јави), а што се језика тиче довољно је да гледаш серију "Село гори, а баба се чешља". Језик је до детаља скинут. Ништа, ал баш ништа, верујте ми на реч, није карикирано.

Овде се стварно говори: Морам да лечим бубрезе.