Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : abzec001 19. 06. 2015. у 21.05
-
На вечерашњем Дневнику РТС, у информацији о инфекцији у Ургентном центру, поред осталог рекоше:
- Министар сумња да то није једини узрок инфекције.
Шта министар уствари мисли? Да то јесте или да није једини узрок?
-
Вероватније да није, пошто се сумњати у значењу ’претпостављати’ користи да уведе реченицу са непожељним садржајем (енгл. suspect). Ипак, ако је из контекста познато да је пре те његове речнице констатовано „То није једини узрок инфекције“, онда је вероватније да заиста сумња у информацију.
Само немојмо о медијском кварењу језика, јер су овакви случајеви забележени у литератури.
-
Шта министар уствари мисли? Да то јесте или да није једини узрок?
Недавно смо имали расправу о томе, али сад не могу да нађем где (знаће Шоми). Управо због тога што сумњати може да значи и једно и друго треба избегавати ситуације у којима је то двосмислено.
Закључили смо да је прецизније, посебно кад су полицијски извештаји у питању, рећи некако овако: "Полиција сматра (претпоставља) да је лопов познавао укућане па да је…", а не сумња да је…
-
Вероватније да није…
Па да, открили су неку бактерију, али се верује да она није једини узрочник инфекције.
-
Па да, открили су неку бактерију, али се верује да она није једини узрочник инфекције.
А зашто онда и не кажу тако? То бар није двосмислено.
-
Па сасвим је логично. Данас је саопштено да је пронађена она бактерија која је узроковала заразу, а он сад слути (= сумња = претпоставља нешто неповољно) да ипак то није једини узрок.
Да је данас јављено како има више узрочника од те једне бактерије, онда би било блокирано значење претпоставке (јер се то већ зна).
-
А зашто онда и не кажу тако? То бар није двосмислено.
Зато што је неинтуитивно за нежељене или сакривене ситуације користити глагол веровати, који има најпре позитивну конотацију. (Не бисте спонтано, или макар не увек, рекли Верујем да ће умрети, већ бисте то изразили нечим попут Бојим се да ће умрети.)
-
Зато што је неинтуитивно за нежељене или сакривене ситуације користити глагол веровати, који има најпре позитивну конотацију. (Не бисте спонтано, или макар не увек, рекли Верујем да ће умрети, већ бисте то изразили нечим попут Бојим се да ће умрети.)
Али само Сумњам да ће умрети, није јасно.
-
Али само Сумњам да ће умрети, није јасно.
Зависи од нагласка у реченици.
Сумња да ће умрети. = Прибојава се да би могао умрети.
Сумња да ће умрети. = Не би рекао да ће умрети.
Наравно, у писаном језику се то никако не може разликовати.
-
Постоје те "фине" разлике у значењу појединих израза, зависно од контекста и циљаног реаговања на суштину изреченог, па ћемо у зависности од тога употребити неки од глагола: претпостављати, сматрати, сумњати, бојати се, прибојавати се… У конкретном примеру најадекватније је оно што је навео Зоран, с тим што бих предност дао конструкцији са "претпоставља" у односу на "сматра" (која има виши степен извесности него што је намера исказа). Такође, деликатно је разликовање између глагола бојати се и прибојавати се, па ће у зависности од осећаја за ту разлику и наш исказ бити адекватнији, садржајнији и стилски бољи.
-
У конкретном примеру најадекватније је…
С образложењем…?
-
Цитат из најаве дневника:
Изолована бактерија која је изазвала инфекцију у Ургентном центру. Министар сумња да то није једини узрок.
И из вести:
Министар … каже да је … бактерија клепсијела изолована …, али да није сигурно да је она једини узрок инфекције.
Шта је ту
двосмислено
?
-
Дакле, опет морамо да призовемо логику у помоћ.
Не може да буде истоветна вредносна и значењска садржина исказа "Министар сумња да то није једини узрок" и "министар сумња да је то једини узрок". Ако већ морамо да употребимо глагол "сумњати" у овом контексту (по мени, не само да не морамо, него треба да га избегнемо, а образложење које тражи J o e већ је дато у првој реченици претходног прилога), адекватније би било овако:
Изолована бактерија која је изазвала инфекцију у Ургентном центру. Министар сумња да је то једини узрок (при чему се нагласак ставља на реч "сумња"). Тврдња садржана у првој реченици садржи у себи две: да је изолована бактерија (неспорно), и да је иста изазвала инфекцију. Код ове друге тврдње већ морамо да се помогнемо и логиком и природним наукама: ако је неспорно да је ТА бактерија изазивач инфекције, јасно је да министар покушава да искаже своју забринутост и тамо где не треба; ако је спорно да ли је БАШ ТА бактерија изазивач инфекције, министар оправдано СУМЊА у тачност такве информације, али онда то тако треба и рећи. Наравно, не треба сметнути са ума да НЕ МОГУ две или више бактерија, односно узрока, бити изазивач конкретне инфекције, и чини се да то измиче из сагледавања овог случаја, односно закључака до којих је могуће доћи.
По мени, боље је: Министар претпоставља да то није једини узрок, пошто тај исказ верно предочава оно што се заиста и догодило.
Глаголима које сам поменуо у претходном прилогу, придружујем и следеће: колебати се, двоумити се, слутити (J o e га је већ навео), наслућивати…
Слутити и сумњати се ретко када потпуно поклапају у значењу. У супротном, могли бисмо без проблема, у смислу значења, да изменимо стихове познате песме:
"Али слутим сумњам, а слутити сумњати још једино знам.
Ја сад слутим сумњам за те очи да су баш оне
Што ме чудно по животу воде и гоне…".
-
Обмана бр. 1:
Наравно, не треба сметнути са ума да НЕ МОГУ две или више бактерија, односно узрока, бити изазивач конкретне инфекције
Direktor Urgentnog centra Milika Ašanin rekao za RTS je da je Operacionom bloku hirurgije došlo do mešovite infekcije gram-pozitivnim i gram-negativnim bakterijama, s tim da je najčešće izolovani mikroorganizam "klebsijela".
Обмана бр. 2:
образложење које тражи J o e већ је дато у првој реченици претходног прилога
[1.] Постоје те "фине" разлике у значењу појединих израза
[2.] У конкретном примеру најадекватније је оно што је навео Зоран
[3.] предност [бих] дао конструкцији са "претпоставља" у односу на "сматра"
[4.] По мени, боље је
Све „образложење“ до „образложења“. Но, идемо даље.
Не може да буде истоветна вредносна и значењска садржина исказа "Министар сумња да то није једини узрок" и "министар сумња да је то једини узрок"
Може. Семантичари су то одавно описали и дали појави чак неколико имена: енантиосемија, унутрашња антонимија и др.
ако је спорно да ли је БАШ ТА бактерија изазивач инфекције, министар оправдано СУМЊА у тачност такве информације, али онда то тако треба и рећи
Није спорно да ли је баш та, него да ли је само та, али је у сваком случају то изречено, јер оклеветана реченица у наведеном контексту ништа друго не може значити:
Изолована бактерија која је изазвала инфекцију у Ургентном центру. Министар сумња да то није једини узрок.
По мени, боље је: Министар претпоставља да то није једини узрок, пошто тај исказ верно предочава оно што се заиста и догодило.
Баш као што, рецимо, донети на свет има савршено јасно значење, али за жену кажемо да се породила, за животињу да се окотила, за мачку да се омацила, за крмачу да се опрасила итд. итд. То се зове инкапсулација (значења). Не употребљавамо увек хиперониме и изразе више категоризације када имамо конкретне и јасне речи за одређене појаве. Дакле, тачно је да министар претпоставља, али додатну информацију носи израз сумња да се то догодило, јер се, како рекох, односи на
нежељене или сакривене ситуације
Глаголима које сам поменуо у претходном прилогу, придружујем и следеће: колебати се, двоумити се, наслућивати…
Министар се колеба да то није једини узрок? Неграматично и стилски непримерено.
Министар се двоуми да то није једини узрок? Неграматично и нетачно (не двоуми се, него препоставља упркос својим жељама).
Министар наслућује да то није једини узрок? Стилски непримерено и преблаго (он има поузданих основа за тврдњу, али не жели да буде тако).
Слутити и сумњати се ретко када потпуно поклапају у значењу. У супротном, могли бисмо без проблема, у смислу значења, да изменимо стихове познате песме:
"Али слутим сумњам, а слутити сумњати још једино знам.
Ја сад слутим сумњам за те очи да су баш оне
Што ме чудно по животу воде и гоне…".
Основна значења тих глагола (у конструкцијама слутити + ∅/ак. и сумњати + ∅ / на + ак.) нису иста, али се у конструкцији слутити да, сумњати да + неповољна ситуација — махом семантички подударају. Дакле, у трећем стиху опуштено можеш заменити слутити са сумњати, осим што тиме нарушаваш емоционалност и стилогеност реченице, јер глаголи имају различите конотације и користе се у различитим регистрима.
-
Тужно је кад неко из узгредне напомене, која није у директној вези са предметом дискусије, извлачи кључни аргумент за дисквалификацију саговорника, увредљиво називајући садржину те напомене некаквом „Обманом бр. 1“. Умем да признам грешку, то сам и на овом форуму потврдио (нисам запазио да је овде то учестало, биће зато што су моји саговорници непогрешиви). Дакле, погрешио сам што сам поистоветио одређену бактерију са „финалним“ узроком, односно што при сагледавању узрока нисам узео у обзир могућност мешовите инфекције. Но, понављам, моја лаичка примедба дата је узгред, и непримерено је из ње извлачити дифаматорску квалификацију мог исказа.
Код „Обмане бр. 2“ ствари стоје знатно горе. Ту се већ сакати, масакрира прва реченица претходног прилога на коју се позивам. Ја сам у том прилогу навео:
Постоје те "фине" разлике у значењу појединих израза, зависно од контекста и циљаног реаговања на суштину изреченог, па ћемо у зависности од тога употребити неки од глагола: претпостављати, сматрати, сумњати, бојати се, прибојавати се…
J o e ту реченицу своди на њему одговарајућу дужину:
[1.] Постоје те "фине" разлике у значењу појединих израза
,
а том патрљку придодаје два патрљка друге реченице. Моја неосакаћена реченица требало је да покаже деликатност употребе одређених израза зависно од контекста, ма колико ти изрази били синонимни. И то што сам навео, важи за све случајеве, не само за повод дискусије у овој теми.
Не знам колико је могуће енантиосемијом и унутрашњом антонимијом поистоветити садржину израза сумњам да то јесте нешто и сумњам да то није нешто. Уколико је могуће, то значи да се семантика развија у правцу супротном логици, што води даљој релативизацији, и рехабилитацији почетних грешака њиховим произвођењем у значењски тачне исказе.
Није тачно да „оклеветана“ реченица ништа друго не може значити у наведеном контексту. Управо је то био повод за моје реаговање. Ако стоји: „Изолована бактерија која је изазвала инфекцију у Ургентном центру. Министар сумња да то није једини узрок“, значење може да зависи од нагласка: а) Министар СУМЊА да то није једини узрок; б) министар сумња да то НИЈЕ једини узрок; в) министар сумња да то није ЈЕДИНИ узрок. Значењска разлика се не показује толико у односу према претходно утврђеном, колико према ономе што тек треба да се (накнадно) утврди. Уз то, остаје отворено питање шта министар заиста мисли, односно шта прихвата као вероватнију могућност, управо због коришћења конструкције "сумња - да - то - није".
Ствар се унеколико поправља ако кажемо да министар „сумња да је то једини узрок“. Ако инсистирамо на негацији, онда је боље: „Министар страхује (или: министар се боји) да то није једини узрок“ (тада уједно указујемо на министров психолошко-емоционални однос према појави), или: „Министар претпоставља да то није једини узрок“ (тада више указујемо на ток мисаоних операција министра). Ето, својој листи придружујем и глагол страховати, овог пута баш у вези са „оклеветаном“ реченицом.
Но, и када се определимо за исказ „министар сумња да је то једини узрок“, могућа су различита значења. Прво: из чињенице да је изолована бактерија у вези са инфекцијом може се претпоставити да је она једини изазивач инфекције, док министар сумња да је то тако, пошто постоји могућност да има и других изазивача те инфекције.
Друго: из чињенице да је изолована бактерија у вези са инфекцијом може се претпоставити да има и других изазивача инфекције, док министар сумња да је то тако, пошто особине изоловане бактерије указују да је баш она изазивач инфекције.
Моје набрајање глагола у функцији је адекватног изражавања зависно од прилике и контекста, и није везано за конкретан пример како то J o e наводи, спрдајући се убацивањем тих глагола у конструкцију конкретне реченице. Ето, нека настави спрдњу са „новопонуђеним“ глаголима страховати и бојати се.
Дакле, у трећем стиху опуштено можеш заменити слутити са сумњати, осим што тиме нарушаваш емоционалност и стилогеност реченице, јер глаголи имају различите конотације и користе се у различитим регистрима.
И поред најбоље воље, не могу „опуштено“ заменити слутити за сумњати у трећем стиху, најпре зато што те речи у томе стиху нема. За мене је различито значење „ја сад слутим за те очи да су баш оне“ (наслућујем, интуитивно осећам, предосећам) од „ја сад сумњам за те очи да су баш оне“ (двосмислено: немам уверење као до сада, колебам се, или – претпостављам да су то баш ТЕ очи, прихватам као основану могућност да су то ТЕ очи). Дакле, не нарушава се само „емоционалност и стилогеност реченице“, већ постоје и значењске разлике.
-
Последњи пут одговарам опширно, само ради разјашњења лингвистичког проблема.
Никакав „кључни“ аргумент нисам извлачио. Написао сам „Обмана бр. 1“ и није ми била намера да вређам. Ти вероватно свесно искривљујеш чињенице да би доказао да је језик („добар“ језик) само оно што ти осећаш.
Ништа није масакрирано у цитату, издвојио сам део који је битан за процену снаге аргумента. Суштина је да је твоја реченица паушална тврдња, невезана за конкретан случај. Уосталом, ја сам те глаголе навео пре тебе, знајући разлику међу њима:
Данас је саопштено да је пронађена она бактерија која је узроковала заразу, а он сад слути (= сумња = претпоставља нешто неповољно) да ипак то није једини узрок.
неинтуитивно [је] за нежељене или сакривене ситуације користити глагол веровати, који има најпре позитивну конотацију. (Не бисте спонтано, или макар не увек, рекли Верујем да ће умрети, већ бисте то изразили нечим попут Бојим се да ће умрети.)
Уколико је могуће, то значи да се семантика развија у правцу супротном логици, што води даљој релативизацији, и рехабилитацији почетних грешака њиховим произвођењем у значењски тачне исказе
„Логично“ би ваљда било да свака реч има по једно значење и да за сваки од милијарду милијарди појмова које познајемо морамо користити посебну лексему. Неће бити да мозак тако функционише…
Ако стоји: „Изолована бактерија која је изазвала инфекцију у Ургентном центру. Министар сумња да то није једини узрок“, значење може да зависи од нагласка: а) Министар СУМЊА да то није једини узрок; б) министар сумња да то НИЈЕ једини узрок; в) министар сумња да то није ЈЕДИНИ узрок. Значењска разлика се не показује толико у односу према претходно утврђеном, колико према ономе што тек треба да се (накнадно) утврди.
Не. Значење лексеме сумњати зависи само од тога је ли фокус на њој или на њеном аргументу. Спикерка је нагласила није.
Значење се ишчитава и из тога је ли ситуација изражена објектом глагола позната/подразумевана/очекивана или није. Реченицу Сумњам да ће доћи можеш схватити као ’Не верујем…’ само ако се нечији долазак већ очекује. У супротном, ако говорник износи нову информацију (рему), то блокира значење неверице.
Једини реални простор за неспоразум, који зависи само од прозодијске реализације, јесте у случајевима типа Шта је он по струци? — СУМЊАМ да је лекар (то ће се рећи само ако постоји нека вероватноћа да јесте лекар) / Сумњам да је ЛЕКАР (= ’Нажалост, мислим да је лекар’).
Уп.
Бактерија је данас изолована, али министар СУМЊА да је бактерија изолована.
Бактерија је данас изолована, али *министар сумња да је бактерија ИЗОЛОВАНА.
Бактерија још увек није изолована, али *министар СУМЊА да је бактерија изолована.
Бактерија још увек није изолована, али министар сумња да је бактерија ИЗОЛОВАНА.
Ако инсистирамо на негацији, онда је боље: „Министар страхује (или: министар се боји) да то није једини узрок“ (тада уједно указујемо на министров психолошко-емоционални однос према појави), или: „Министар претпоставља да то није једини узрок“ (тада више указујемо на ток мисаоних операција министра).
Опет уз личне преференције. По чему је страхује значењски боље него сумња?
Но, и када се определимо за исказ „министар сумња да је то једини узрок“, могућа су различита значења. Прво: из чињенице да је изолована бактерија у вези са инфекцијом може се претпоставити да је она једини изазивач инфекције, док министар сумња да је то тако, пошто постоји могућност да има и других изазивача те инфекције.
Друго: из чињенице да је изолована бактерија у вези са инфекцијом може се претпоставити да има и других изазивача инфекције, док министар сумња да је то тако, пошто особине изоловане бактерије указују да је баш она изазивач инфекције.
Па ово друго не може. Да би рекао Сумњам у то, пре тога мора да ти буде познато то „то“, односно у овом случају — да је неко рекао То није једини узрок инфекције. А вест дана је било управо супротно, да је клепсијела узрок. И нико не претпоставља да их има још док се то не помене. Ако те ја питам Ко је дошао? а ти ми одговориш Дошао је Марко, ја не помишљам да је још неко стигао осим ако не знам да имаш обичај да слажеш.
Моје набрајање глагола у функцији је адекватног изражавања зависно од прилике и контекста, и није везано за конкретан пример како то J o e наводи, спрдајући се убацивањем тих глагола у конструкцију конкретне реченице.
У томе и јесте проблем: ти говориш о лањском снегу, а не о конкретном случају. Министар испаде Буриданов магарац који се колеба, двоуми, оклева и душебрижник нашег народа који страхује, брине, прибојава се, боји, стрепи — све је то умесно и „боље“, само није добро рећи сумња. Мало сутра.
За Дисов стих си у праву, разлика је и у интуицији.
-
И поред свих жаока, ово је далеко примеренији и културнији састав у односу на претходни.
Обојица мислимо да онај други искривљује аргументе, па смо у том смислу истомишљеници. :)
Да, тачно је да су са твоје стране неки глаголи претходно наведени, с тим што је код тебе извршено поистовећивање значења глагола слутити и сумњати, са чиме се не слажем. Глагол веровати уопште нисам навео, па не знам што га у своме одговору наводиш. Такође, из мог става да логички не постоји истоветност израза сумњам - да - то - јесте - нешто и сумњам - да - то - није - нешто ти извлачиш и приписујеш ми да мислим на следећи начин:
„Логично“ би ваљда било да свака реч има по једно значење и да за сваки од милијарду милијарди појмова које познајемо морамо користити посебну лексему. Неће бити да мозак тако функционише…
Напротив. Баш на овом форуму наводио сам примере универзалних и многозначних речи (пример: Logos), истичући да се богатство језика не постиже толико умножавањем синонима, колико повезаношћу речи са суштином.
Навео сам да значење исказа који је предмет ове дискусије може да зависи од нагласка. Ти то негираш, а сам кажеш следеће:
Не. Значење лексеме сумњати зависи само од тога је ли фокус на њој или на њеном аргументу. Спикерка је нагласила није.
Спочитаваш ми "личне преференције" према глаголу страховати. Могао бих и ја да теби приговорим за чудновату склоност према глаголу сумњати, поготово што га већ у првој реченици првог прилога сагледаваш према речи из страног језика:
… пошто се сумњати у значењу ’претпостављати’ користи да уведе реченицу са непожељним садржајем (енгл. suspect).
Понекада, због честог посезања за енглеским речима, помислим да би овом форуму пре одговарао назив "Српско-енглески језички атеље", са тенденцијом ка скором преименовању у "Енглеско-српски језички атеље". ;)
И да не бих више говорио о "лањском снегу", ограничићу се на конкретне предлоге у вези са овом темом. Мислим (ако то још смем да кажем) да је боље рећи да "министар страхује да то није једини узрок", ако желимо да истакнемо да је министар одговоран и брижан (ваљда се то и подразумева, не треба да буде чудновати изузетак, ма колико да је код нас партократија узнапредовала), и "министар претпоставља да то није једини узрок" (израз са мање емоциналног, а са више формалног). На овај начин министар никако не личи на Буридановог магарца - на ту живуљку више би личио када би му се приписала колебљива сумњичавост, или сумњичава колебљивост.
Нећу у овој теми више писати ни опширно, ни кратко - нећу уопште више писати. Ето, можда због последње реченице и заслужим један свиђ од некога.
-
Реченице (Најавили су лепо време.) Ипак, сумњам да ће данас пасти киша и (Најавили су лепо време.) (Ипак,) слутим да ће данас пасти киша јесу синонимне, само је друга емоционално маркиранија јер глагол конотира интуицију.
Нисам ни рекао да си ти навео веровати. Цитирао сам глаголе које сам поменуо.
Ако заиста верујеш у универзалне и многозначне речи (а не само кад ти неко каже да значења те и те речи обогаћују језик), не знам по ком основу можеш проблема имати са сумњати.
Нигде не негирам релевантност нагласка.
Чудновато сам склон да браним речи којима системски ништа не фали и које одлично функционишу у језику, само се покоји зналац (maven што би рекао Пинкер) досети да су оне толико спорне да их треба заменити другим, лепшим (З. Ђ.), бољим (Т.), српскијим (Ш.).
Не знам шта је енглеско у речи сумњати, нарочито што га у оба значења признају и нормативисти, скрећући, додуше, пажњу на двосмисленост.
Ти си предложио глагол колебати се, не ја. Страховати је опет емоционално обојеније и стога помало непримереније за изражавање званичног става једног министра, кад већ постоји здрав и прав глагол сумњати.
-
зналац (maven што би рекао Пинкер)
Српско-јидишки језички атеље! [iznenadjen]
-
Шта на крају би? Да ли министар сумња да је поменута бактерија једини узрочник или сумња да није. Ако и ово није двосмислено? Јасније упитано: шта министар мисли и хоће да каже. Претпоставку имамо, али може ли се из оне новинарске реченице извући сигурнији, прецизнији закључак, а да се реченица не мења?
-
[krstise]
-
Nije o sumnjati ali jeste o jeziku i dvosmislenosti:
http://languagelog.ldc.upenn.edu/nll/?p=19637
Zaključak:
The moral of the story: don’t ever imagine that languages strive to avoid ambiguity. Languages don’t. They are replete with ambiguity traps, as if ambiguity was exactly what most people wanted most of the time. Corporate lawyers spend millions of billable hours trying to write contract language that doesn’t have any ambiguities, and they fail, and more money has to be paid to the lawyers who conduct the resultant lawsuit over who is committed to what under the contract terms.
Good writers may strive to be unambiguous, when ambiguity would be really undesirable, if they happen to notice that there is a threat of it; but if you’re expecting a human language to provide you with some kind of safety guarantee that you will get your message across successfully, dream on.
Flying planes can be as dangerous as visiting relatives. And I’m not sure which of the four meanings of that sentence I actually meant.
-
Још мало о томе:
"The real problem in speech is not precise language. The problem is clear language. The desire is to have the idea clearly communicated to the other person. It is only necessary to be precise when there is some doubt as to the meaning of a phrase, and then the precision should be put in the place where the doubt exists. It is really quite impossible to say anything with absolute precision, unless that thing is so abstracted from the real world as to not represent any real thing.
Pure mathematics is just such an abstraction from the real world, and pure mathematics does have a special precise language for dealing with its own special and technical subjects. But this precise language is not precise in any sense if you deal with real objects of the world, and it is only pedantic and quite confusing to use it unless there are some special subtleties which have to be carefully distinguished."
Ричард Фајнман, "New Textbooks for the "New" Mathematics" (http://calteches.library.caltech.edu/2362/1/feynman.pdf). Треба прочитати, има добар дискурс о језику.
Наравно, остаје нерешен проблем може ли се постићи јасноћа исказа, ако је он непрецизан, односно где је граница, када прецизност почиње да угрожава јасноћу.
-
Не знам зашто новинари воле ту двосмислену реч.
Ово је са једног сајта који се бави политиком: Према писању руског дневника, Русија тврди да је циљ слања војне помоћи Сирији подршка борби против терориста, али Запад сумња да Москва гради своје војно присуство на терену у корист дугогодишњег савезника, сиријског председника Башара Ал Асада. Зашто не: слути, претпоставља, сматра? Нешто прецизно, недвосмислено.
-
Зато што ово није непрецизно и двосмислено. Била би могућа и другачија интерпретација да се већ зна како Москва „гради своје присуство“ и да тај део реченице није супротстављен првом („циљ је подршка борби против терориста“), будући да би уз али и сумња ’не верује’ морала ићи парафраза првобитно изреченог садржаја. (Марко каже да пада киша, али Јова не верује у то / да је тако / да је Марко у праву / да би то могло бити… : *Марко каже да пада киша, али Јова не верује да је сунчано.)
-
Интересантна тема.
Међутим, уз највећи труд ми тешко пада да уопште разумијем ту проблематику.
1. Постоји она изрека да се од дрвета не види шума. Тако је слично и овдје. Ако посматрате једну реченицу изоловано, сасвим је логично да ће постојати двојбе. Некако се у свим ситуацијама у потпуности игнорише чињеница да се глагол сумњати не појављује самостално, него у реченици која је опет (углавном) саставни дио неког (кон)текста. Глагол сумњати је, рекао бих, поприлично фреквентан и упорно се покушавам сјетити да л’ је икад, и поред учесталости тог глагола, код мене постојала дилема око значења тог глагола. Ја сам дошао до негативног одговора.
2. Код усмене употребе мислим да је знатно јаснија разлика између та два значења спорног глагола.
3. Чак и када немамо контекст. Када чујемо само једну реченицу - сматрам да са 80-90% сигурношћу можемо рећи које значење је управо у питању (доводити у питање vs претпостављати да).
Да ли су пошто-пото зарад неке недвосмислености такви глаголи за избјегавати? Мало ми је то претјерано. Као што рекох, ја у већ наведеним примјерима нисам имао дилему.
-
Колхас, молим те одговори ми шта желим да кажем овом реченицом: Сумњам да је Ли Харви Освалд убио Џона Кенедија!
-
Глагол сумњати је, рекао бих, поприлично фреквентан и упорно се покушавам сјетити да л’ је икад, и поред учесталости тог глагола, код мене постојала дилема око значења тог глагола. Ја сам дошао до негативног одговора.
Јасно је мени шта овде значи сумњати. У овом случају је само теоријски двосмислено, али ја питам зашто новинари (можда и преводиоци) воле ту реч, и зашто ретко, скоро никад не употребе други појам.
-
Јасно је мени шта овде значи сумњати. У овом случају је само теоријски двосмислено, али ја питам зашто новинари (можда и преводиоци) воле ту реч, и зашто ретко, скоро никад не употребе други појам.
Мој одговор се више односио на цјелокупни ток теме. Нисам се експлицитно ослањао на Ваш (или ипак форум налаже неперсирање???) пост. Опростите, мали неспоразум. :)
Што се тиче пак самог питања…у овој теми је било доста парафразирања и навођења дјелимичних синонима како би се описала два значњеа које овај глагол може носити са собом. Искрено, пренапорно ми је да их сад све тражим и наводим. Мање или више, познати су нам сви. Елем, управо је то можда и разлог. Тај неки "полусиноним" не пресликава 1:1 значење тог глагола, а парафразирани облици су по себи "комплекснији" (зашто користити неколико ријечи умјесто само једне?). Осим тога, ако узмемо у обзир и ово што сам претходно написао (да, бар из моје визуре, не постоји проблем са употребом тог глагола), апсолутно, бар по мени, није проблематична ни "префорсирана"/учесталија употреба тог глагола.
Мислим да постоји толико излизаних/офуцаних фраза, поготово у спортском и политичком новинарству [povrac2] да ми сумњати ама баш никад није запало за око. Хоћу рећи, да ли ће новинар користити сумњати или не ми је подједнако свеједно као да ли ће користити причати, рећи, казати или зборити. Просто, толико ми је "нормалан" да га никако "не доживљавам" као ни ове наведене. Шта знам. Бар је код мене тако.
-
Језик се, кажу, развија. Користе се неке нове речи, што је нормално када се именују ствари и радње које до сада нису постојале, али се истовремено, чини ми се, језик поједностављује, некако стандардизује. Уместо увек оног сумњати могу се користити и многе друге. Нећу да кажем да су примереније и прецизније, то би већ било тупљење, али зашто не и подозревати, поред већ оних које смо споменули. Баш леп израз, а без разлога скрајнут и остављен само књижевницима.
Можда је, не знам а немам кога да питам, сад политички коректно користити само сумњати?
-
Некако се дијелом могу сложити, али дијелом и не могу. Од свих понуђених алтернатива, мислим да 80% носи са собом неку емоционалну конотацију. Код сумњати то није случај. Осим тога, новинарски језик је по себи сажет, трезвен, објективан, Нијемци би рекли sachlich, нешто попут чињенично орјентисан.
Изузетак би биле колумне, полемике и слично. Али ту се доста живописније пише. Рекао бих да су сви ти синоними за сумњати итекако присутни, ако не и заступљенији од самог глагола сумњати.
-
Да покушам још једном: глаголу сумњати не фали ништа, осим што у нашем језику, ако се непрецизно употреби, може да има два значења – да нешто јесте, али и да нешто није. Зато онај ко прочита или чује овакву реченицу не може са сигурношћу да закључи шта је аутор хтео да каже.
Ако је таква реченица исказана као реакција на нечију тврдњу, мишљење, претпоставку, онда сумњам изражава негацију, неслагање са том тврдњом, мишљењем, претпоставком. Ако се са сумњам износи сопствена тврдња, онда је она позитивна. Ствар је у томе што читалац не зна о којој се варијанти ради.
Tako: Сумњам да је Освалд убио Кенедија може да значи: Претпостављам, мислим да је Освалд убио Кенедија (као сопстева тврдња) али и: Претпостављам, мислим да Освалд није убио Кенедија )као реакција на туђу тврдњу).
Непрецизна је и нејасна и одречна варијанта Сумњам да Освалд није убио Кенедија, односно Уверен сам да га је Освалд убио, али и: Уверен сам да га Освалд није убио.
Други је случај ако се сумњати употреби у друкчијој варијанти: Сумњам на Освалада. Ту је јасно шта се жели рећи.
-
A ima li, osim rečenica konstruisanih za opstrukciju tog glagola, primera da one u kontekstu nisu razumljive i da su nekad nekome bile nejasne?
-
A ima li, osim rečenica konstruisanih za opstrukciju tog glagola, primera da one u kontekstu nisu razumljive i da su nekad nekome bile nejasne?
Нема.
Али се стиче утисак да осим ње ниједна друга реч не долази у обзир, као да је она неки стандард, обавеза.
-
A ima li, osim rečenica konstruisanih za opstrukciju tog glagola, primera da one u kontekstu nisu razumljive i da su nekad nekome bile nejasne?
Није овде била намера да се некаквом посебном конструкцијом реченице опструира глагол сумњати. И само питање "има ли…" наводи на зајључак да је неопходан контекст да би се са сигурношћу могло разумети шта је човек желео да каже (ако сам добро разумеосмисао питања). Са контекстом свака ће реченица бити јасна, без контекста неће ниједна.
-
Са једног сајта:
"Колавиа": Разлог за пад авиона је спољни фактор, а не технички квар; Дмитриј Песков: Ниједна верзија пада тренутно не може да се искључи; Стручњаци сумњају да су бомба или ракета обориле авион
Зар у овом случају сумњати није двосмислено?
-
Са једног сајта:
"Колавиа": Разлог за пад авиона је спољни фактор, а не технички квар; Дмитриј Песков: Ниједна верзија пада тренутно не може да се искључи; Стручњаци сумњају да су бомба или ракета обориле авион
Зар у овом случају сумњати није двосмислено?
Свакако. Може да се протумачи и као "мисле да јесте спољни фактор" и као "мисле да није спољни фактор", па нека бира ко шта хоће.
-
Свакако. Може да се протумачи и као "мисле да јесте спољни фактор" и као "мисле да није спољни фактор", па нека бира ко шта хоће.
Читајући вести о тој несрећи разабира се једино то. Једни мисле да јесте, а други да није.
-
Vas dvojica baš volite da tražite dlaku u jajetu. Što bi Španci rekli, da uvrćete loknu. :D
-
Vas dvojica baš volite da tražite dlaku u jajetu. Što bi Španci rekli, da uvrćete loknu. :D
Није то цепидлачење. Питање је озбиљно.
Како да разумеш реченицу Стручњаци сумњају да су бомба или ракета обориле авион ако знаш, читајући вести о тој несрећи, да једни стручњаци мисле да јесте, а други да није. Истрага још није утврдила узрок, само се нагађа.
Можда је формулација намерно двосмислена?
-
Stručnjaci slute. Da li se radi o "veruju" ili "ne veruju", čita se iz konteksta.
-
Osim toga, kad stučnjaci "ne veruju", "ne misle" obično se kaže da odbacuju mogućnost da je… "sumnjati" se koristi skoro uvek u smislu kao što rekoh.
-
Stručnjaci slute. Da li se radi o "veruju" ili "ne veruju", čita se iz konteksta.
Ову реченицу разумеш како је разумеш. А и свако други. А размевање и тумачење може да буде различито, јер овако срочена реченица то допушта.
Новинар мора да буде прецизан и јасан да би га читаоци разумели. Зашто треба читати комплетан текст да би се извео закључак из контекста? А питање је да ли би и тада било јасно шта је "песник" хтео да каже.
А шта ако текста и нема, ако се ради само о информацијама од по једне краће реченице које на ТВ иду једна за другом? Уосталом, чему служе наслов и поднаслов, ако не да читалац, који често нема времена да чита цео текст, у пар речи сазна суштину. Кад би дотични аутор знао да његова реченица може двојако да се разуме - сигурно би је другачије срочио. Али, човек о томе појма нема, па ми имамо тему за (непотребну) расправу.
-
Данашња вест:
Египатска филијала Исламске државе одбацила је данас у новој аудио поруци сваку сумњу да је одговорна за рушење руског путничког авиона изнад египатског полуострва Синај. Џихадисти су најавили да ће саопштити свету како су оборили авион кад процене да је за то дошло време, пренео је Ројтерс.
-
Данашња вест:
Египатска филијала Исламске државе одбацила је данас у новој аудио поруци сваку сумњу да је одговорна за рушење руског путничког авиона изнад египатског полуострва Синај. Џихадисти су најавили да ће саопштити свету како су оборили авион кад процене да је за то дошло време, пренео је Ројтерс.
To je to!
-
Tako: Сумњам да је Освалд убио Кенедија може да значи: Претпостављам, мислим да је Освалд убио Кенедија (као сопстева тврдња) али и: Претпостављам, мислим да Освалд није убио Кенедија )као реакција на туђу тврдњу).
Непрецизна је и нејасна и одречна варијанта Сумњам да Освалд није убио Кенедија, односно Уверен сам да га је Освалд убио, али и: Уверен сам да га Освалд није убио.
Problem je u konstrukciji "sumnjati da" jer je ta konstrukcija pre svega skraćenje konstrukcije "sumnjati u to da".
Znači u rečenici: "Sumnjam da je Li ubio Džona", ono što se kaže (mada se možda to i ne misli, ali svakako se kaže) je: "Sumnjam u to (u tvrdnju) da je Li ubio Džona."
Ova rečenica znači:
- da se tvrdi ili pretpostavlja da je Li ubio Džona
- da govornik misli, sluti da to možda nije istina,
a ne znači:
- da nije poznato ko je ubio Džona, ili da se tvrdi ili pretpostavlja da ga je neko drugi ubio
- da govornik misli, sluti da to je Li taj koji je ubio Džona, odnosno da predlaže mogućnost da je Li ubica*
To je zato što se u konstrukciji "sumnjati u (nešto)" ništa ne afirmiše, ne predlaže kao pozitivna mogućnost, nego se samo nešto dovodi u pitanje, što počiva na tome da je sumnja osećaj neizvesnosti, nesigurnosti. Polazi se od nečega što je istinito ili se uzima kao istinito, dakle od znanja i ono se relativizuje; a ne polazi se od neznanja, od nesigurnosti pa se uvodi element sigurnosti (sužavanja mogućnosti), verovanja u nešto.
*Ovde je potrebna konstrukcija sa "sumnjati na":
"Sumnjam na Lija, kao Džonovog ubicu"
Dakle kod "sumnjati na" je suprotno u odnosu na "sumnjati u": smer je nesigurnost > sigurnost. Sumnjati se može pre svega na osobu, ali se može konstrukcija koristiti i sa stvarima ako su one agenti nečega (npr: "Sumnja se na Cedevitu, kao uzročnika žgaravice")
Kod gornjeg primera sa "sumnjati u", radilo se o sumnjanju u tvrdnju. Ako se sumnja u osobu, onda konstrukcija "sumnjati u nekoga" uvek ima pomalo specifično značenje:
"Sumnjam u Lija, u vezi s ubistvom Džona" - saopstava sumnju u Lijeve namere, u Lijevu iskrenost i poštenje, a ne govori o tome da li je Li mogući ubica, jer on može biti i svedok ili nešto treće.
Kod konstrukcije "sumnjam u (nekoga)" važi sledeće:
- pretpostavlja se određen standard ponašanja ili se pretpostavlja poštenje, benevolentnost
- govornik misli, sluti da Li ne udovoljava tim merilima (u vezi s ovim slučajem)
smer je isto kao kod prvog: sigurnost (sam standard je izvestan, a i poštenje se pretpostavlja) > nesigurnost
Zaključak:
Doslo je do konflacije ove tri konstrukcije, u sadašnjoj situaciji gde se izostavljaju predlozi (nego ide glagol + da što je valjda neki trend) pa se ne vidi tačno na šta se misli i nastaje nejasnoća oko toga da li se smisao kreće na relaciji sigurnost > nesigurnost ili nesigurnost > sigurnost, ali u standardnom jezuku zapravo i ne postoji nejasnoća.
-
Малиновски, прво, предлози нису обавезни као корелативи изричних реченица (осим у изузетним случајевима). Друго, оба (под)значења, без обзира на рекцију и њену реализацију у виду реченице или именице, стандардна су. Треће, са сумњам да нема никаквих проблема, јер се значење, да поновим по стоти пут, ишчитава из контекста.
У овом случају, Зоране и Абзече, новинар је невешто поређао цитате, па би се уистину могло (ако би се баш хтело) помислити да стручњаци оповргавају Колавијину тврдњу, али то ипак није случај, јер би 1) тада новинар спојио те цитате један до другог, 2) појмовни садржај допуне глаголу сумњати био или једнак претходној тврдњи („Разлог је спољни фактор“) или општији, апстрактнији, а не овакав какав је, експлицитнији (разлог пада : обориле авион; спољни фактор : бомба или ракета).
-
nisam rekao da nisu obavezni ili da oba znacenja nisu standardna
ali nije standardno: "sumnjam da je nesto" u znacenju "verujem u nesto"
problema ima cesto jer kontekst nedostaje ili naprosto nije dovoljan
-
Сви који су овде доказивали проблематичност тог значења давали су примере који нису били двозначни или су реченице извучене из контекста. И даље нестрпљиво чекамо Q. E. D.
Ако пак сматраш да о стандардности не одлучује неукротиво жива (и у овом случају разложна) употреба међу образованим говорницима, погледај и нормативисте (нпр. Клајна), који не спори глагол у оба значења, него евентуалну двосмисленост.
-
…који не спори глагол у оба значења, него евентуалну двосмисленост.
Управо о двосмислености и јесте реч.
-
Недоказаној.
А ја сам, ако имало пратиш дискусију, одговарао на ово:
nije standardno: "sumnjam da je nesto" u znacenju "verujem u nesto"
-
Обратио си се Зорану и мени, а ни он ни ја нисмо поменули: nije standardno: "sumnjam da je nesto" u znacenju "verujem u nesto"
Како доказати двосмисленост, сем наводећи начине на које се израз или фраза може разумети? Да поновим Зоранов цитат:
"Египатска филијала Исламске државе одбацила је данас у новој аудио поруци сваку сумњу да је одговорна за рушење руског путничког авиона изнад египатског полуострва Синај".
Ко се на основу ове реченице не би заклео да значи: "ИД тврди да НИЈЕ одговорна за рушење авиона"? Али, испада да "ИД тврди да ЈЕСТЕ одговорна за рушење авиона". Дакле, потпуно супротно. То се закључује тек из следеће реченице:
"Џихадисти су најавили да ће саопштити свету како су оборили авион кад процене да је за то дошло време".
То, опет, значи да она прва, овако како је срочена, јесте двосмислена. Суштину не мења то што право значење може да се открије у следећој или десетој реченици. Или се можда уопште неће открити. Морамо да се бавимо истраживањем да бисмо открили шта је писац хтео да каже. Зашто?
-
Ми се бунимо због овога што каже Абзец:
Суштину не мења то што право значење може да се открије у следећој или десетој реченици. Или се можда уопште неће открити. Морамо да се бавимо истраживањем да бисмо открили шта је писац хтео да каже. Зашто?
Новинари реч сумњати користе као под морање, као да немају на располагању ништа друго.
-
Постоје, дакле, два логична сценарија:
А. Неко изјави да је ИД (можда) одговорна за пад. ИД одбаци сваку сумњу (на то) да је одговорна за пад.
Б. ИД изјави да је одговорна за пад. Неко то оповргне. ИД каже да одбацује сваку сумњу (у то) да је одговорна за пад.
Новинар рачуна на то да читаоци прате развој догађаја, централног тих дана у свим светским медијима (па и то да је ИД истог дана саопштила да је оборила авион), тако да у обзир долази само варијанта Б. Но, овај вероватно буквални (али не лоши) превод медији су углавном, за оне који можда нису пратили све појединости, у наслову формулисали недвосмислено (Блиц: „Islamska država insistira da je odgovorna za pad ruskog aviona“, Ало: „Islamisti podmetnuli bombu u ruski avion“), док, ето, Политика, из које је вероватно цитиран текст, није рашчистила ствар: „ИД одбацује сумње да је оборила руски авион“.
Није, још једном, проблем, у значењу глагола, него у употреби. Ова бандоглавост ме неодољиво подсећа на оне који су се пренеражавали када је аустријског министра Курца требало ставити у падеж. „Јао, помислиће нам народ на нешто безобразно“, био је аргумент, мада између та два хомографа стоји (бар) разлика у акценту, која засигурно онемогућава шум у комуникацији. Тако је и овде питање да ли један здрав и прав глагол треба протеривати зато што би се тројица могли (али само зато што то свесно хоће) збунити.
Не треба.
-
Ми смо само рекли да нам се не свиђа што морамо значење да одгонетамо из контекста.
За крај ове теме, бар што се мене тиче, једна шала.
Поверава се жена пријатељици: "Почела сам да сумњам у мог мужа, све ми се чини да ово наше треће дете није његово."
-
Зашто било ко треба да тумачи шта је неки новинар текстом хтео да каже, на шта је мислио и на шта рачунао? Језик је ту да читалац из прве разуме писца, а не да нагађа шта је овај хтео да каже или да о томе изводи закључке, јер у оба случаја може и да погреши. Ако из реченице не може одмах да се види шта она значи – није добро формулисана. Чему нагађање кад српски језик омогућуава да се сасвим јасно и прецизно искаже оно што се жели?
Сасвим је могуће и да човек, из било ког разлога, није у току догађаја и зато ће тешко моћи да правилно протумачи двосмислену реченицу. А и да јесете у току, то новинара нипошто не ослобађа обавезе да се јасно изражава. Нити он има права да рачуна на читаочево познавање теме и његову моћ закључивања. Напротив, добар новинар полази од претпоставке да читалац није упознат са темом и зато не дозвољава нејасноће. Ти се, Џое, ипак све време ослањаш на читаочево предзнање и(ли) његове дедукцијске способности.
А. Неко изјави да је ИД (можда) одговорна за пад. ИД одбаци сваку сумњу (на то) да је одговорна за пад.
Б. ИД изјави да је одговорна за пад. Неко то оповргне. ИД каже да одбацује сваку сумњу (у то) да је одговорна за пад. (*Ја сам подебљао реченице)
Ово је сценарио прилагођен твом ставу по овом питању. Кад се прочитају и реченице које претходе кључним (подвученим), дало би се закључити шта ове друге значе. Али, за разлику од сценарија, у случају пада руског авиона и написа у штампи (а и у низу других), нема реченица које непосредно претходе кључним, па нема ни могућности да се право значење одгонетне. Зато обве две реченице остају двосмислене. Практично су идентичне, а (требало би да) имају супротно значење. Остаје само нагађање.
Не знам зашто подвлачиш да „проблем није у значењу глагола него у употреби“? Све време истичем да разумевање реченица са тим глаголом зависи од тога како је новинар срочио текст. Мислим да овај цитат из мог поста то потврђује:
„То, опет, значи да она прва (реченица), овако како је СРОЧЕНА, јесте двосмислена“.
Нисам заговарао ни протеривање глагола (а ни именице) већ њихову пажљиву употребу. Глаголу и именици, наравно, не фали ништа, али им се, ако се не пази, лако може пришити и позитивно и негативно значење. Дакле, двосмисленост. Не би то Клајн помињао без потребе.
Ако, пак, представник седме силе не уме да избегне двосмисленост, има других глагола и именица. То нипошто не значи да ће сумњати и сумња бити занавек протетарни, већ тако ноивинари, који се са језиком слабије сналазе, помажу себи. Зашто по сваку цену гурати у текст овај глагол. Уосталом, ако га неко у реченици не употреби, откуд знамо да му то није прва идеја, да на сумњати није ни помислио?
-
Абзече, језик функционише по сарадничком принципу, који подразумева да саговорник жели да схвати поруку, а да није задрти чистунац, коме је више стало да другоме попује него да сарађује. Дакле, ако, на пример, укућанину кажеш да се јави на телефон, а он одговори: „У купатилу сам“, ти њему не замериш што се не изражава јасно, што од тебе захтева „моћ закључивања“, „предзнање“, „дедукцију“, да „пратиш тему“, већ из прве разумеш поруку — да не може да се јави. Дакле, увек ћеш укључити контекст и нећеш изводити слепе закључке.
То раде и сви говорници, па и новинари, с глаголом сумњати и с многим другим речима. Што је, ето случаја, један једини лист и вероватно један једини новинар у Србији у овом примеру у наслову оставио двосмислену конструкцију, није ствар за добијање фраса. Тешко да је и доказ да се такве грешке системски праве. А неко би, читајући твоје и Зоранове вапаје, то најпре помислио.
На то да вишезначност глагола овде није спорна више пута сам се освртао због Малиновског, не због тебе. Још једном те молим да пратиш расправу.
-
Ми смо само рекли да нам се не свиђа што морамо значење да одгонетамо из контекста.
Онда би требало да вам се не свиђа пола српског вокабулара. И пола енглеског, и пола шпанског, немачког, итд. Контекст је врло битан елемент у комуникацији. Језик није математика, ни физика ни хемија, па да има законе и јасно разграничене аксиоме. Речи обично имају више значења, где је једино контекст тај који одређује које је значење употребљено. Мало постаје досадно то инсистирање да речи имају само једно једино значење и да све буде кристално јасно.
-
Онда би требало да вам се не свиђа пола српског вокабулара. И пола енглеског, и пола шпанског, немачког, итд. Контекст је врло битан елемент у комуникацији. Језик није математика, ни физика ни хемија, па да има законе и јасно разграничене аксиоме. Речи обично имају више значења, где је једино контекст тај који одређује које је значење употребљено. Мало постаје досадно то инсистирање да речи имају само једно једино значење и да све буде кристално јасно.
Наше гунђање се односило само на сумњати.
Наравно да је контекст битан, колико пута смо овде тражили контекст када је некоме требала помоћ у превођењу и значењу неке речи.
Нисам ја баш толики буквалиста да кад ми неко пошаље поруку: Морам да вадим зуб, или Сломио сам ногу, питам — коме?
-
Као да скрећемо са основне теме – са двосмислености на коју нас одвлачи реченица у којој је глагол сумњати (само је о њему реч, ни о чему другом) употребљен непажљиво? Да ли зато упоређујемо реченицу која садржи овај глагол са нечим што са њим нема никакве везе? Помињемо како се изражавају новинари и говорници… или једну једину реченицу из новина, која садржи глагол сумњати, упоређујемо са разговором две особе у коме нема овог глагола? Не треба се плашити ни да ћемо, настојећи да правилно срочимо реченицу са глаголом сумњати, замрзети пола српског или било ког другог језика. Реч је о само једном појму, далеко је половина вокабулара.
Има, наравно, речи са више значења, а које је оно право, сазнајемо из контекста. Наравно, пре свега реченице у којој је вишезначна реч употребљена. Мада, о контексту разишљамо углавном при превођењу са страног језика. Те речи, међутим, нити јесу двосмислене, нити им се лошом конструкцијом реченице може дати такав призвук.
Сумњати, међутим, није вишезначна реч, али може да звучи двосмислено. „Смер јој мења“ тек конструкција реченице у којој је употребљена. Ако је лоше срочена, контекст не помаже. А управо такво је ових пар реченица цитираних у расправи. Не садрже податак из кога би се могло заључити (не: нагађати) да ли је њима сумња исказана или оповргнута. Скраћено изражавање, изостављање појединих речи… посебно у директном разговору, нема везе са двосмисленошћу лоше употребљеног глагола сумњати.
Ништа што сам написао о овој теми, није уопштено и односи се искључиво на цитиране реченице у којима је употребљено сумњати или сумња.
-
Односи се, али нетачно.
Не скрећем(о) с теме, него се упирем(о) да те научимо нешто мало лингвистике, коју ниси ни приучио да би могао баратати појмовима попут вишезначности. Под један, сумњати јесте полисемична реч (отвори речник). Под два, у овом случају употребљено значење лексеме не открива конструкција (за разлику од нпр. позајмити некоме : позајмити од некога), већ други елементи контекста, које сам више пута, да је имао ко да чита, наводио.
-
Наше гунђање се односило само на сумњати.
Наравно да је контекст битан, колико пута смо овде тражили контекст када је некоме требала помоћ у превођењу и значењу неке речи.
Нисам ја баш толики буквалиста да кад ми неко пошаље поруку: Морам да вадим зуб, или Сломио сам ногу, питам — коме?
Pa što je onda glagol sumnjati toliko poseban?
-
Mislim da je više nego jasno o čemu se ovde radi. Šta ministar sumnja, jasno je svakom ko je čitao šta Joe piše. Ko i dalje sumnja da Joe nije u pravu kad ne sumnja da nema sumnje da u sumnjati nema potrebe da se sumnja, neka ponovo pročita šta se sve pisalo, ovaj put s razumevanjem. A ako i pored svega toga i dalje sumnja da sumnjati ne proizvodi nikakvu sumnju… Šta da mu radimo. Nema više potrebe da se vrtimo u krug, stoga [lock]