Joaquin Phoenix

[Father Jape]

Ista slova ne označavaju iste glasove uvek. Slovo U redovno u španskom označava poluvokal /w/ (poluglasovi su nešto drugo), kao u rečima Juan, sueco, tuesto itd. Naravno, to je pored toga što označava vokal /u/ poput u pujo itd.  što je slučaj u naglašenim slogovima (primeri sa Vikipedije, članak o španskoj fonologiji).

[Бруни]

ua u Juan tuesto, sueco je diftong, NE konsonant. Ja nisam ni rekla da ista slova označavaju iste glasove. Da raaščistimo prvo: govorimo li o španskom ili engleskom izgovoru španskih imena i reči?

Ako govorimo o španskom, tu je stvar vrlo prosta, sve ide gotovo kao po Vuku: slovo u je glas u, slovo o je glas o.Postoje takođe i diftonzi, a koji su, može se videti na linku koji dadoh u prethodnoj rečenici. Konsonanti su konsonanti koji u 99% odgovaraju srpskim konsonantima i po pisanju i po izgovoru.Slovo W ne postoji, osim u vrlo retkim rečima stranog porekla i u novije vreme se koristi uz slengu (gwapa, npr. gde se w umeće umesto UA). No, to nije pravilno, to je u ravni sa onom modom u srpskom da se V piše s W što rade tinejdžeri. Dakle, glas /w/ u španskom nikako nije konsonant. Nema teorije. Radi se jednostavno o diftongu.

[Father Jape]

Govorimo o španskom. I da, vidim da se o sekvencama /wa/, /we/, /wo/ obično govori kao o diftonzima (i u članku na španskom ka kom si ti linkovala, i u članku na engleskom ka kom sa ja linkovao) u literaturi o španskom, ali je u suštini svejedno da li ćeš ih posmatrati tako, kao diftonge, ili kao konsonant /w/ plus monoftong (/w/ i /j/ su spadaju u poluvokale koje možeš posmatrati kao vrlo posebnu vrstom konsonanata), odnosno nema suštinske fonetske razlike, radi se o terminološkoj konvenciji uslovljenoj obično ostatkom fonologije datog jezika.

Ukratko, slažemo se, pitanje je semantike. 

[Бруни]

Izvini, ali meni je lično potpuno nelogično nazivati glas /w/ konsonantom. Jeste da je u engleskom predstavljen slovom koji je konsonant, ali glas mi nikako ne ide u glavu kao konsonant. Sori.

[Бруни]

Izvini, molim te, opet mi nije jasno: otkud sad da je /j/ poluvokal? Zapravo, zbunjuješ me, jer ne znam na koji glas misliš, na ono što bi na srpskom napisali kao H ili na ono što bi na srpskom napisali kao J? Ako je ovo drugo, otkud sad taj glas u celoj ovoj priči, kad ga uopšte nema u imenu Joaquin? Ako je prvo, otkud sad da se taj glas predstavlja kao /j/, a ne kao /x/ ili /h/ (mada, na španskom pošto dolazi od arapskog, nije potpuno isto kao naše ili englesko /h/).

[Father Jape]

/j/ nema nikakve veze sa pričom o španskim imenima, samo sam naveo još jedan primer tog tipa glasova, da ne pričamo samo o /w/  .
Ako nisi sigurna na koji glas tačno neko misli kad koristi IPA samo konsultuj Vikipediju: IPA Consonants. Svaki simbol na tabeli je link ka posebnoj strani na kojoj ima i audio snimak.

[Миланче]

Бруни, вероватно мисли на глас /ј/ који се изговара у речима miedo, ciudad…Тамо на енглеској њики пише да су /w/ и /ј/ Semivowels и још даје напомену: In Spanish, the semivowels [w] and [j] can be combined with vowels to form rising diphthongs (e.g. cielo, cuadro). Falling diphthongs (e.g. aire, rey, auto) are transcribed with /i/ and /u/.

[Бруни]

ie, iu su u španskom diftonzi, tako se imenuju. Ne postoji pojam poluglasova (barem ja nikad nisam čula za tako nešto u španskom), nego diftonga. Meni je jako teško da razgovaram o tome s vama pošto vi koristite terminologiju koja se koristi na engleskoj vikipediji, koja je meni apsolutno nepoznata.

[Vukvuk]

Nisu poluglasi (to je ime za staroslovenske poluglase ь i ъ), nego poluvokali (ili glajdovi): http://es.wikipedia.org/wiki/Vocoide_no_sil%C3%A1bico. I kao što kaže Father Jape, [w] (glas [w], kao u engl. water ili u šp. hueso), kao i [j] (kao u engl. yes ili šp. cielo) jesu fonetski poluvokali, a više je pitanje fonološke analize da li će biti tretirani kao deo diftonga ili kao samostalne foneme.

[Astijanaks]

Ovo je misleading jer /hw/ u "wh-" rečima opstaje u vrlo malom broju varijeteta engleskog danas. Van Irske i Škotske, gde se takođe polako povlači, ostaje samo nekolicina starijih severnoameričkih govornika.

RADA još uvek podučava.