Ali, Joe, to je već sociološki problem, ne jezički. Preko jezika se samo odražava sociološki fenomen.
Да ли и ово о именима може тако да се посматра? Као социолошки феномен? Како је то Живота (и сви остали на Жив-) постао архаичан? Или они на Рад- или Мир- .
Па да. Разне моде долазе и пролазе, а једна од њих је и давање имена. Није то само ограничено на Србију и српски језик, то постоји у свим земљама и свим језицима. Нпр. у Шпанији, данас дати детету име Родриго, једнако је нпр. Животи, Дражети, Радовану, Стаменки, Машинки и сл. у Србији. Данас су модерна имена типа Марко, Данијел, Хавијер, Лара, Лаја, и сл. а типично шпанска имена типа Фелипа, Химена, Родриго, Симон, Маноло и сл. су застарела и смешна. Једина имена која изгледа не излазе из моде не само у Шпанији, него свугде, јесу нека библијска имена у својим домаћим верзијама: Марија, Сара, Хуан, Педро, Хосе, Хорхе и сл. (Марија, Сара, Јован, Петар, Ђорђе, и сл. Хосе је Јосиф, што у српском ипак није уобичајено име).