Све је то лепо објашњено код Маркса и Вебера, иако изгледа да имају дијаметрално супротне ставове, у питању је само друга визура. Ако имаш егалитарно друштво, оно своју уметност, мисли, осећања може преносити и усмено. Образовати своје припаднике такође усмено. Е, али земљорадничко друштво креће да прави вишак производа. Тај вишак се мора некако потрошити, иначе пропада. Ту долази на сцену трговина, али не било каква, јер трговине је било одувек, тачинје трампе. Сада заједница свој колективни производ пласира на туђе тржиште, и ту се мора забележити шта је чије, колико коме припада. У почетку то захтева просте знакове, али како се трговина компликује, тако и знакови постају комплекснији. Како знакови постају комплекснији, тако и трговина напредује, а са њом и богатство појединаца, који почињу тада стварати свој политички положај. Синови и кћери тих појединаца бележе чији су синови и кћери и почињу бити горди, а уз то су и богати, диференцијација је сада скоро потпуна. Сада неко неће више да трпи њихову охолост и казни некога од њих. То остаје записано! То нам омогућава градацију мржње, и још већу неједнакост…
То би била некако упрошћена сувопарна материјалистичка филозофија, касније се укључују модели центра и периферије и тако даље… У међувремену, неки племенитији припадници те високе класе одлучују да почну да користе писмо и у мало лепше сврхе
А за Мешике, имамо кодексе, који бацају доста слике, и имамо археологију и статистику
А с обзиром да су шпанска предања до нас пренели ученици сењор Игњација Лојоле, добро па су и овако Астеци представљени
