![embarassed1 [emb1]](https://mcalc.net/Smileys/default/ashamed0001.gif)
Ијао, постидех се, али шта да радим када је страст према науци јака, и увек волим да причам о ономе чиме се бавим.
Увек је лепше мислити да је писмо настало као експонент језика као средство за еманципацију, али није, оно је само део тога. Прво настаје слика која је једнако метафизичка као и језик, тако да имамо сликарство у примарним формама 45000 BC. Симболика не говори само кроз језик.
Увек и према свему треба бити бескрупулозно сумњичав, нарочито у хуманистичким наукама. На пример, они феноменални дискови са Крита, када се погледају изгледају као нешто мистично, дивно, а када се преведу испада 3 краве, 5 говеда, 4 шиљежета, 7 јуница итд. И ту би добили слику о једној кретенској цивилизацији која збраја стоку, амфоре вина и робове. Али онда је ту сликарство тог периода, архитектура, примењена уметност, које каже нешто друго, да они нису припрости нити мало, али њихова традиција је усмена, као уосталом и наша. Није случајно чика Миша Ђурић преводио Илијаду и Одисеју у десетерцу
Археологија је скоро па ултимативна наука о човеку самом, јер ми имамо toolbar који укључује философију, антропологију, етнологију, историју, психологију, историју уметности, епистемологију, хералдику, али имамо и статистику, физику, хемију, географију, зоологију, палеонтологију, економију, патологију… Природне науке дају преко потребан отклон од хуманизма који нас тера на стално преиспитивање, а дубина захвата у скромност закључака. Сећам се када ми је један од мојих тутора на уводним предавањима рекао да здрав разум и све оно што мислим да знам оставим напољу, а да се прихватају само чињенице које су потврђене природним наукама а и оне с резервом. Једина мана је што археологија/антропологија ничему не служи сем самоспознању, јер се увек прича или глувим ушима, или нас ваде из нафталина када нешто што ми причамо има употребу у дневно-политичким темама. Због тога ја увек захтевам од својих колега и студената приступ где се дневно искључује, где се искључују тренутни конструкти политичке некоректности/коректности.
Па ко би прихватио мирне душе историјски и социолошки факат да је Спарта идеал сваке државе (не човека, државе)? Да је Атина робовласничка, шовинистичка држава и да је ближе повезана са Африком него са било чиме у Европи.
Да већина Европљана потиче од канибала. Да Персија није била робовласничка по уређењу, као ни Египат, да Римско царство никада није пропало, да су Турци наставак Византије, да се православна црква заправо зове православна католичка црква, да Мексико има континуитет државности преко 500 година под тим именом (са истим главниом градом, Теночтитланом, сада Мексико Сити), само се некада изговарало Мешика и да су имали обавезни школски систем и социјалну заштиту пре него су Еврољани крочили у Нови Свет, а да су и даље фурали веровања да сунце излази зато што некоме ишчупаш срце, а и да су ти којима су срца чупана ишли добровољно… А цело то време Кина примењује непромењени систем владавине под другим именима неких тричавих 6000 година и смеје нам се свима

Све подлеже тренутној политичкој слици, и све је тренутни политички конструкт, ми и они, дивљаци и цивилизовани, бинарни систем…
ОК, сад сам почео да скачем са теме на тему као змија у ватри, али то је само зато што то питање које стоји у Леви-Стросовом цитату, све то подразумева, и још мнооооого тога. Због тога и нисам хтео да отварам пандорину кутију, али вукли сте ме за језик
Одо ја да коњошем сада, сутра је ипак понедељак