Колико видим, транскрипција прави разлику кад је изговорени (полу)глас на месту на коме је у изворном запису: <Newton> /njuːtən/, док ако се он умеће — или разбија — сугл. скуп не пратећи изворни запис, нема га ни у транскрипцији: <Middleton> /ˈmɪdəltən/. Значи, ако сам добро разумео, по Прћићу се то /ə/ у <Мидeлтон> не може покупити из изворне графије и пренети као <е>, док га у <Њутон> преносимо према писму (јер такав глас немамо).
П. С. Нешто слично дописа и Бруни у међувремену.