Pleonazmi i redundancije

[IamASt]

Izdvojeno odavde.

Moram da pitam: da li je norma stvarno dozvolila ’obadva’?  
Ako jeste, verovatno se vodila onim - ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se! Je l’ to inače tako biva? Sećam se pre nekoliko godina da me je na jednom radiju jedan urednik, bdv završio srpski jezik, ispravio za pravac/smer, i tada sam dobro zapamtila da MORAM da govorim ’u tom smeru’ (priča je išla u tom smeru, npr.). Isto tako nam je svojevremeno nastavnik geografije(!) objašnjavao da krava ima zadnje noge, a knjiga poslednju stranu itd. itd. Doduše, bilo je to stvarno poodavno, ali sada izgleda da je sve to nebitno, i verovatno s pravom.

I ja sam među onima koji se trude da ’pravilno’ govore, ali ne po svaku cenu. Npr. nikad se neću predstavljati kao Aleksandra sa kratkouzlaznim na drugom slogu i onom dužinom na trećem, ma koliko to bilo pravilno. I uvek ću govoriti bismo/ biste za 1. i 2. l. mn, ’kuda’, a ne ’gde ćeš’ itd. itd. Mada, možda bi bilo bolje ’kamo’   Dakle, neke stvari, kod mene bar, imaju veze sa mojim ličnim jezičkim osećanjem, a druge sa gramatičkim ili kojim već…

…ali stvarno ne mogu da budem alEksandra…

[J o e]

О том правцу и смеру смо већ говорили. Разумно је и неопходно разликовати их у физици, саобраћају и другде, али не у нетерминолошком језику.

А норма није одскора дозволила обадва. То је стари, укорењени облик, који се налази по свим нашим граматикама од кад је света и века (19-ог).

[IamASt]

Samo još jedno pitanjce - ’obadva’ je norma oduvek priznavala kao pravilan oblik? Jer pravilno je ono što norma propisuje, zar ne? Meni je ovaj oblik rogobatan, i nikad ga sama nisam koristila, ali sećam se da su kečevi i kečevi leteli na pismenim zadacima zbog ovoga…  I četvrta srednje, otprilike 2000. prof. srpskog dolazi na čas sa pričom da odsad možemo do mile volje da koristimo ’obadva’ ali ne u njenom prisustvu, ona se sa tim nikad neće pomiriti.

A za smer/pravac znam i ja sada, samo sam htela da kažem koliko je taj čovek onda insistirao , pa me ubedio da to ima veze i u jeziku.

[Шоми]

Да, одувек је правилно обадва. Не знам што поједини наставници и професори имају фетиш да сами проглашавају норму.

[IamASt]

A vi je l’ koristite taj oblik? Meni je nekako bzvz  . Uvek bih se odlučila za oba ili dva, nikako obadva. Uostalom, zar to nije pleonazam? Ili nisu baš svi pleonazmi nepoželjni  ?

[Шоми]

Није плеоназам. Ја га користим и у говору, и у писању, мени је сасвим обичан.

Нису ни плеоназми увек беспотребни. То се зове језичка редунданција (сувишак), а значи да намерно некад појачавамо израз двама истозначним речима или реченицама.

[Бруни]

Ја га не користим, јер ми делује као плеоназам, а и ваљда из навике, јер су мене (као и многе друге) научили да је то погрешно (вајне ли смо професоре у школама имали ). Као уосталом и то чувено задњи/последњи.

[IamASt]

Da, baš to. I onda se ti praviš pametan, a u stvari nemaš pojma. 

[Шоми]

Мени је можда обичније обадва јер користим и склонидбу бројева два, три и четири (двоји, тројих, четворма итд. — а оба(два) се склања као бр. два: об(адв)оја врата рецимо).

[J o e]

Мени се чини да је обадва данас архаично и да се зато не користи, а као што рече Мики, не ради се о плеоназму, него о редунданцији (уп. сам самцат, пун пунцат).

Мики, то ти није деклинација бројева које си навео (ген. је двају, трију, четирију, двама, трима, четирима), већ одговарајућих збирних бројева и бројних придева.

[Шоми]

Мики, то ти није деклинација бројева које си навео (ген. је двају, трију, четирију, двама, трима, четирима), већ одговарајућих збирних бројева и бројних придева.

Стално грешим ту…

[Бруно]

Је често користим у говору обадва. У писању и не баш, јер преправим на оба. Али изговорена ријеч се не може вратити.

[NouvelleVague]

  Ne mogu lepo da verujem. Ona je htela nas da kolje za obadva. A i nastavnica. Kao pleonazam je to, to nije pravilno… 

Ko nas uči…  I još je objašnjavala da kao ne može to tako, kako onda da kažemo za tri, četiri i tako dalje.

[IamASt]

Još jedno pitanjce: je l’ i  velika većina rendundancija?

[Duja]

Nije, pošto postoji i tesna većina.