>>Mod:Premešteno odavde.<<Да се вратим теми. Да ли је у складу са тачком В3 покренути разговор о смислености неког правописног правила?
Конкретно, мојој маленкости смета правило које дозвољава употребу изворног облика страних имена и назива у целом тексту јер га чини нечитљивим (не носи информацију како се изговара).
Дакле, да ли се фокусирате само на тумачење правописа или може да се дискутује и о оправданости неког правила или о потреби увођења новог?
Што се самог питања тиче, ако сам добро разумела, теби смета нетранскрибован облик у текстовима. Видиш, према Правопису, то заправо није препоручљиво, а нарочито у ћириличком тексту, осим у изузетним случајима, нпр. кад не знамо како да транскрибујемо неко име. У латиничком тексту је прихватљивије, али опет је препорука транскрибовати, јер нико није дужан да зна страни језик а ако је име у оригиналу, неће знати како да га прочита. С друге стране, такође се препоручује да у делима мало научнијег карактера ипак стоји и оригинал у загради, ради олакшавања даљег истраживања оних који читају текст. Ако имају само транскрибовано име, оно им ништа не вреди ако желе да се о тој особи обвесте у страној литератури. Ово ти ја сад препричавам мало Правопис, мало препоруку др Клајна коју је он написао мени кад сам га једном приликом питала шта радити у одређеним случајима које Правопис не покрива. Ево,
овде можеш видети и моје питање, и његов одговор.
Дакле, то што ти мислиш да је правило које ти се не допада, заправо је пракса коју Правопис НЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ, тако да сад имаш аргумент више за своје тврдње у дискусији коју водиш на свом форуму

…
А ако желиш да продискутујеш неко правило, слободно постави тему. Поучени искуством са Вокабулара, убацили смо то правило да нам се не би котили којекакви срБски родољуби који би пошто пото да укину једначење сугласника по звучности, јер га сматрају непатриЈотским.

Свака уљудна и пристојна расправа са објективним аргументима је свакако добро дошла.