Opravdanost izvornih oblika ličnih imena…

[Бруни]

Ja bih te molila najlepše da se uzdržiš od vređanja. Izrazi tipa "kvazinorma", "rasprava na pijačnom nivou", i sl. zaista nisu ono što je ovde dobro došlo a samo u cilju da se diskvalifikuju sagovornici, niti su to tvoji sagovornici u ovoj temi bilo čime zaslužili. Nismo mi ovde ni Vukotići, ni Radašini, niti smo pokušali osporiti normu, ali svako ima pravo da da svoje mišljenje, i ako ga da na kulturan i fin način, ne negirajući normu (ovde to NIKO nije radio), koliko god ono bilo "pijačno", nemaš nikakvo pravo da bilo koga vređaš, omalovažavaš i ponižavaš. To je nepristojno, i neće se tolerisati, pa tačno da si mi iz oka ispao.

Pošto je ova tema, zahvaljujući tvojoj netoleranciji, postala neprijatna za njene učesnike, biće zaključana.

[.:Aleph:.]

>>Mod: Tema se opet otvara, jer se pojavilo interesovanje za diskusijom o opravdanosti transkripcije. Nadamo se da neće biti potrebe za novim zaključavanjem. Ovaj post i sledeća dva izdvojena su iz ove teme.<<


Зато је изворни правопис закон. Али, сасвим очигледно, непримењив када пишеш ћирилицом. Увек сам се питао зашто је правопис толико одлучан да изворно писање у латиници потпуно обезакони.

[J o e]

Зато што онда имаш исти проблем с читањем.

[.:Aleph:.]

Зато што онда имаш исти проблем с читањем.

Каткад, али мораш признати да нека решења произведу накарадну транскрипцију, срамота те да изговориш. Само да се сетим примера.

[dan555]

Dovoljno je pročitati šta smo pisali u ovoj temi i videti argumente za i protiv.
Ako ima novih argumenata fino, baš me interesuju. Ali, ne bih voleo da ponavljamo stvari koje smo već prešli.

… срамота те да изговориш

Sramota je kao ukus, ne bi trebalo raspravljati o tome jer je čisto lični utisak. Ali, relativno često srećem izjave da je nekoga sramota kako nešto zvuči na srpskom pa me interesuje kako neko može da se stidi sopstvenog jezika (barem u tom detalju). To mi deluje prilično žalosno. Kako i zašto se stideti svog jezika? Nikada nisam imao takav osećaj pa mi je interesantno kao pojava.

[Stoundar]

Зато што онда имаш исти проблем с читањем.

Da, ali smo ga time sasvim pragmatično gurnuli pod tepih! Ne sjećam se kad sam zadnji put kritikovao nečiji loš izgovor od prije tridesetak godina, ali na polici imam više starih, latiničkih prevoda romana s nakaradnim transkripcijama (u odnosu na današnja pravila). Naravno, tada nije bilo Prćićevih pravila ili onih iz P 93 za druge jezike, ali da je prevodilac koristio izvorno pisanje ili neku uhodanu latiničku transliteraciju ako izvorno pisanje nije latiničko, ne bih se sada žalio na transkripcije. Tekst uglavnom traje duže od govora i koristi se u ozbiljnije svrhe. Može neki Miloš biti žestoki pobornik transkripcije i poštovanja izgovora, ali razmisliće triput prije nego što u vizu ili sličan dokument na njemačkom upiše Milosch umjesto Milos.

[J o e]

Па тиме се незнање и неуређеност, дакле, само прикривају. Која је корист од тога? То би било само пребацивање лопте с једног језичког поља на друго. А опет би исти проблем остајао у ћирилици.

[Vukvuk]

Kako i zašto se stideti svog jezika?

A zašto pa da ne?  

Ja bih voleo da izvorno pišemo ne samo strana imena, nego i strane reči po želji - npr. Fashion week se održava u New Yorku dva puta godišnje. Fešn vik meni izgleda potpuno kriminalno.

A voleo bih i da nam ćirilička transkripcija čuva, kao ruska, udvojene suglasnike i samoglasnike i suglasničke grupe - npr. Холландија, Хааг ili Рембрандт. 

[Stoundar]

Pa jeste prebacivanje lopte s jezičkog polja u kojem su takve greške manje prihvatljive na ono gdje se mogu bolje tolerisati, zato što većina ljudi ne drži govor na televiziji. Korist od toga je manje grubih grešaka u prosječnoj upotrebi standardnog jezika. U ćirilici ostaje problem, ali makar u njoj mnogo rjeđe važi tvrdnja da je moglo i bez transkripcije.

[J o e]

То ти учитаваш да се може боље толерисати огрешење о ортоепску норму но о ортографску.
А ствар је у томе да би онда хиљаду пута мање интересовања било за српски изговор страних имена, јер се то управо ређе користи него испис. Ако сад има оволико проблема с одлучивањем шта је укорењено, шта системско, како ли би тек било кад такорећи не би било писаног корпуса за истраживање!

И још: ти криво верујеш да је говорени стандардни језик само на телевизији. Шта је са свеколиким школством, јавним манифестацијама, конференцијама за штампу, политичким говорима…?!

[.:Aleph:.]

Kako i zašto se stideti svog jezika?

A zašto pa da ne? 

Ja bih voleo da izvorno pišemo ne samo strana imena, nego i strane reči po želji - npr. Fashion week se održava u New Yorku dva puta godišnje. Fešn vik meni izgleda potpuno kriminalno.

А зашто не ’модна недеља’ или ’недеља моде’?

[.:Aleph:.]

Sramota je kao ukus, ne bi trebalo raspravljati o tome jer je čisto lični utisak. Ali, relativno često srećem izjave da je nekoga sramota kako nešto zvuči na srpskom pa me interesuje kako neko može da se stidi sopstvenog jezika (barem u tom detalju). To mi deluje prilično žalosno. Kako i zašto se stideti svog jezika? Nikada nisam imao takav osećaj pa mi je interesantno kao pojava.

Зар бих ја био овде да ме је срамота сопственог језика? Мене је срамота глупих решења која котерија наметне.

Но, занима ме: постоје ли правила за транскрипцију мандаринског кинеског у српском и турског језика? Сад с налетом турских сапуњара чуди ме да није у правопису. Проблематично је турско ı, и без тачке, које се изговара као /ɯ/. А турско ğ не чита се, некад је било /ɣ/ па /ɰ/.

[Vukvuk]

А зашто не ’модна недеља’ или ’недеља моде’?

A zašto ne fashion week? Tema nije o purizmu, nego o transkripciji.

Sad sam se tek setio koliko kriminalno izgleda Spajs gerls ili Jurovižn ili Metju Makonohej. Mene bi bilo sramota da negde ozbiljno to moram da napišem ili izgovorim. 

[J o e]

Зар неће, по Прћићу, бити Јуровижон?

(Узгред, шта Прћић каже за ненаглашено /ə/ које у графији има два вокала, као што је овде <au>?)

[.:Aleph:.]

А зашто не ’модна недеља’ или ’недеља моде’?

A zašto ne fashion week? Tema nije o purizmu, nego o transkripciji.

Јер је сувишно и помодарски. Човек испадне глупљи, а циљ му је супротно.