Opravdanost izvornih oblika ličnih imena…

[Бруни]

Na hrvatskoj televiziji toliko ponekad preteruju u trudu da izgovore imena "izvorno" da ispada smešno, kad nije potpuno nerazumljivo.

Zašto "preteruju"? Koliko god loše izgovorili Turner, sigurno je razumljivije nego [’terner].

Zato sto je smesno.

[Stoundar]

A probajte izgovoriti neko ime izvorno, ali s našim nastavcima. Cameron(izvorno)ov(po našem), umjesto /kameronov/. Ili shakespeare(izvorno)ovski(po našem). I ja sam za izvorno pisanje latinicom, ali ne za izvorni izgovor.

[Orlin]

Могу да изговоре изворно страно име само говорници дотичног jезика и мали броj посебно талентованих пошто скоро нико не може да правилно изговори непознат глас без претходног тренинга.

[alcesta]

Preteruju zato što se često ime uopšte ne razume tako kako ga izgovore. A meni lično svakako ne deluje prirodno ubacivanje glasova iz drugog jezika kad govoriš svojim u kome tih glasova nema. Možda jeste pravilnije kad pogledamo na šta liče strana imena kad ih izgovaraju govornici svih drugih jezika, ali onda bi trebalo biti dosledan pa naučiti pravilan izgovor SVIH stranih imena na svim jezicima koja se mogu naći u govoru. Čik probaj da izgovoriš arapsko, kinesko ili japansko ime kako treba na osnovu latinične transkripcije.
I kad smo već kod transkripcije, na šta bi ličilo da ime izgovaramo izvorno kad govorimo srpski, a onda ga transkribujemo sasvim drukčije? Mislim na slučajeve gde se ustaljena pravila transkripcije često razlikuju od izgovora. Šta bismo radili s ruskim imenima, na primer?

[Миланче]

Неко је код Збигњева окачио онај линк кад Немац покушава да изговори Grzegorz Brzęczyszczykiewicz. Занима ме како би ово просечан Хрват изговорио.

[Stoundar]

Izgovorio bi kako zna i umije (ili ne bi ni pokušao), a ukoliko mu izgovor podliježe kritici stručnjaka za poljski, ili ako osjeća odgovornost prema svojoj publici, otišao bi do prosječne knjižare i kupio Hrvatski pravopis (Matičin). Ako ne zna primjenjivati pravila u njemu, upitao bi nekog stručnjaka.

Korisnik srpskog jezika izgovorio bi kako je transkribovano, sa bilo kakvim akcentom, a ukoliko mu izgovor podliježe kritici stručnjaka za poljski ili ako osjeća odgovornost prema svojoj publici, obišao bi desetak prosječnih knjižara i bezuspješno tražio Pravopis srpskoga jezika, a onda našao ovaj forum i upitao kako se transkribuje to ime i da li je nekako ukorijenjeno. Zaključili bismo da nije i vjerovatno morali ispraviti transkripciju koju je prvobitno bio našao u tekstu, jer ko još među piscima takvih tekstova ima vremena da transkribuje po Pravopisu, ako uopšte ima Pravopis i zna da postoje transkripciona pravila?

[Зоран Ђорђевић]

Неко је код Збигњева окачио онај линк кад Немац покушава да изговори Grzegorz Brzęczyszczykiewicz. Занима ме како би ово просечан Хрват изговорио.

Грегор Брзевич.

[Stoundar]

Čak i kada nisam imao pojma kako se izgovaraju engleska imena u nekim knjigama iz Hrvatske, znao sam da ne znam i da moram pogledati ako zatreba (uglavnom u izdanjima istih knjiga iz Srbije). Ne treba zaboraviti da transkripcija pomaže samo ako je ispravna. Ako imamo razloga za sumnju, onda smo u istom položaju kao da gledamo samo izvorno pisanje, a još gorem ako ne sumnjamo a trebalo bi, jer vjerujemo da je tačno to što vidimo u knjigama, dok čitalac koji vidi samo izvorno pisanje uvijek mora provjeriti u pravilima. A u ovom drugom slučaju, mnogo je teže održavati loše, ukorijenjene transkripcije. Siguran sam da je mnogo slabijih korjenova puklo otkada u Hrvatskoj ne prate toliko izdanja iz Srbije. Neformalno izgovorimo kako bilo, ali znamo da treba provjeriti kada stvarno zatreba.

[Vukvuk]

Неко је код Збигњева окачио онај линк кад Немац покушава да изговори Grzegorz Brzęczyszczykiewicz. Занима ме како би ово просечан Хрват изговорио.

Zanima me koliko prosečnih Srba razlikuje m i n crtu i crticu.

[Orlin]

Имам 2 питања у вези с изворним писањем у латиници:
1. Мораш ли бити доследан у избору изворно писање vs. транскрипциjа? Jе ли проблем присуство и изворних и транскрибованих облика латиничних властитих имена у истом тексту (нпр. Shakespeare и Luvr)?
2. Ако jе изабрано изворно писање, да ли jе обавезно стављање акцената, умлаута и свакаквих других страних диjакритика?

[Stoundar]

1. Moraš biti dosljedan osim kada ne možeš (recimo, ne znaš kako se transkribuje neko ime, ili ti Google naredi da pišeš izvorno Google). Kada pišeš izvorno, imena iz nelatiničkih pisama ipak se transkribuju, mada se neka mogu i transliterirati – P se time naročito ne bavi, tako da nije sasvim jasno.

2. To je uvijek poželjno, naročito kada imaš sve dijakritike npr. u člancima na Wikipediji; samo kopipejstuješ.

[Бруни]

1. Moraš biti dosledan u jednom te istom tekstu, ili knjizi. Ostalo je rekao Stoundar.
2. Pa izvorno pisanje je ili izvorno ili nije. Ako je izvorno, onda se mora pisati onako kako se piše u izvornom jeziku, sa svim slovima tih jezika. Ako ti to nije moguće, onda je bolje da se odlučiš za transkripciju.

[Stoundar]

Ali Bruni, nećemo zbog jednog dijakritika mijenjati čitav koncept i trošiti sate i sate na transkripcione nedoumice. Treba pisati što izvornije, ali ako ne možemo jer ne znamo, onda skinuti koju kukicu ili kvakicu. To je sasvim prirodno u latinici. Naravno, ovih dana imamo skoro sve to na internetu, tako da rijetko postoji opravdanje za pisanje bez dijakritika.

[Бруни]

Ne znam, ja nisam za to. Ili pišeš izvorno, ili nemoj pisati.

[Часлав Илић]

Treba pisati što izvornije, ali ako ne možemo jer ne znamo, onda skinuti koju kukicu ili kvakicu. To je sasvim prirodno u latinici.

…или ако смо лењи. Потпуно се слажем, стварност потврђује, да је то природно у латиници. Само га треба назвати правим именом: не изворним писањем, већ, рецимо, површном транслитерацијом.