Opravdanost izvornih oblika ličnih imena…

[Orlin]

У српскоj латиници постоjи могућност за изворно писање страних имена из других jезика коjи користе латинско писмо. Да бисмо били доследни, требало би да jе у српскоj ћирилици могуће изворно писање страних имена коjи се изворно пишу неким другим ћириличним писмом. Jе ли стварно тако? Ако ниjе, зашто?

[rade]

Српска латиница не садржи слова  X, Y, Q, W, нити  умлауте, тако да је изворно писање српском латиницом страних имена која садрже те знакове ипак немогуће без транскрипције. Међутим, твоје питање је врло, врло интересантно: видео сам чланке где се име некога, ко се зове  (рецимо) William Urquhart, у том облику провлачи кроз цео латинични текст, али никада нисам видео да се у ћириличном тексту једнако поступа с неким ко се зове (рецимо) Юрий Цыбулков. И сад је стварно питање - зашто?

[Orlin]

Српска латиница не садржи слова  X, Y, Q, W, нити  умлауте, тако да је изворно писање српском латиницом страних имена која садрже те знакове ипак немогуће без транскрипције.

Стоундар и Бруни су писали на истоj теми да, ако jе аутор изабрао изворно писање, мора да користи сва слова и диjакритике изворног jезика (наравно, уколико jе то технички могуће) без обзира да ли има таквих слова и диjакритика у српском или не, изворно писање просто мора бити сасвим изворно.

[rade]

Да, то је све у реду, под условом да знамо да "изворно писање" не подразумева српску, него неку другу латиницу.

[Vukvuk]

И сад је стварно питање - зашто?

Pa prosto je takva tradicija. U ćirilici su se imena uvek transkribovala, a u latinici prenosila izvorno.

[dan555]

И сад је стварно питање - зашто?

Pa prosto je takva tradicija. U ćirilici su se imena uvek transkribovala, a u latinici prenosila izvorno.

Овај, нисам сигуран али чини ми се да су се до другог светског рата страна имена чак преводила а не само транскрибовала. Тако смо добили енглеског краља Јована и сл. Да ли се за то може рећи да је таква била традиција?

[Бруни]

И сад је стварно питање - зашто?

Pa prosto je takva tradicija. U ćirilici su se imena uvek transkribovala, a u latinici prenosila izvorno.

Овај, нисам сигуран али чини ми се да су се до другог светског рата страна имена чак преводила а не само транскрибовала. Тако смо добили енглеског краља Јована и сл. Да ли се за то може рећи да је таква била традиција?

Da, u pravu si. Kasnije se prešlo nas transkripciju. Jedina imena koja se i dalje prevode jesu imena papa, i još neka velo retka imena nekih istorijskih ličnosti koje su toliko ušle u običaj da bi bilo apsurdno na silu ih menjati, kao npr. Karlo Veliki ili Jovanka Orleanka, ili pak Jovan bez Zemlje. Ostalo se transkribuje.