То је већ ствар дилеме да ли треба поштовати лоше законе, или их је пожељно кршити. А овде се не ради о томе, него о томе да сама држава не поштује оно што је прописала као свој начин обраћања грађанима и институцијама система. Нормално је да ће ставити прст на чело тек када овакве рупе у закону буду почели да користе људи који ће их користити како би себе ослободили других законских обавеза.
Ево, мени рачуни за гас стижу адресирани латиницом. И кад бих ја доспео на прву страну вести тиме што бих указао на тај пропуст? Никад. Поготово не за смешан износ који ми доспева, због мале потрошње. И ту је, изгледа, потребно да се јави неки дрски и приглупи неплатиша са неколико десетина хиљада динара дуга, који одбија да плати дуговање и који читаву ствар дигне жалбама до уставног суда, па да би се опет испоставило да му новац ниједном није тражен на уставом прописан начин. Па кад се тога досети још неко, па још неко, па да се тек онда види да ли да се мења устав, или да га се државне институције придржавају.