Lingua franca i njena opravdanost

[Orlin]

Чуо сам да код нас, а и у неким другим државама, послодавци често захтеваjу знање енглеског чак ако таj jезик нема никакве везе с дотичним послом, што ме изузетно много нервира. Познаjете ли такву праксу код вас? Ако се то заправо дешава, зашто се захтева нешто непотребно за посао, jе ли то дискриминациjа?

[rade]

По ономе, с чиме сам се сретао, не ради се дискриминацији, него о пролазној моди. Морам да нагласим да сам такву праксу код нас сретао у периоду 1993-1998, у последње време не. Непотребне захтеве да им запослени знају енглески тада су постављали скоројевићи који су хтели да изгледају као светска фирма, без обзира на то, што та фирма објективно не послује с иностранством. Сам сам учествовао у избору секретарице за једну такву фирму типа "Анекс Манекс Трансконтинентал", било је крајње смешно.  Данас тога више нема, такви скоројевићи ствар су прошлости, међутим пракса се још среће код запошљавања "наших" у органима јавне управе.

Код нас постоји закон о спречавању дискриминације који одређује шта се сматра дискриминацијом:
" „Diskriminacija“ i „diskriminatorsko postupanje“ označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili еtničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim,  sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima."

Према овом закону, утврђивање критеријума за запошљавање који надмашују објективне захтеве радног места могло би се сврстати у прикривену дискриминацију, али би лице, које се сматра оштећеним, изузетно тешко могло да докаже да се ради о случају који закон забрањује. Послодавац увек може да оправда зашто је тражио да кандидати знају енглески или било шта друго, просто направи такав опис радног места и закон је ту немоћан.

Не знам како изгледа пракса објављивања конкурса у САД, али према неким причама људи који тамо живе послодавац не сме да тражи ништа изнад минимума, неопходног за квалитетан рад. Другим речима, ако неко треба да вози камион, од њега се не сме тражити да зна  да скува ручак за десет особа.  С друге стране, мислим да су Руси шампиони дискриминације: без обзира на то, что је дискриминација забрањена законом о раду, већина конкурса које сам видео садрже исказе типа "мушкарац, 35-45 година".

Бруни, овај мој коментар вероватно треба да се премести негде другде. 

[Бруни]

Печене коке… Хеххее… Баш се насмејах од срца. Али баш је тако. ОК, ја знам  неки језик. И шта сад? Сама чињеница да ја знам неки језик, ништа ми не значи. Али, ако будем тражила посао где се тражи страни језик, и те како ће значити. Ако га довољно добро знам, могу да преводим и тако да ми буде користан. Али, да бих могла да преводим, морам мало да се покренем, да потражим везе, да понудим своје услуге па тек ако ми ништа од тога не успе, онда могу рећи: ја знам језик, али ми до сад није био користан. Ко мени српски овде. Ја га знам, али  ми уопште није био користан. Лажем, имала сам два послића: преводила сам неку спецификацију за неке хемијске текућине, више се не сећам, с шпанског на српски, а друго је било да проверим превод који је неко радио са енглеског на шпански, Кустуричиног филма Отац на службеном путу. то се не може назвати претерано корисним. Али ми је зато енглески овде био више него користан, заправо, не знам како бих се снашла да није било енглеског.

[Orlin]

Занима ме како jе енглески jезик стигао да постане светски jезик за тако кратко време с историjског гледишта - неких 40-50 година после II светског рата. Зашто jе он успео да замени француски у 2. половини XX века? Колико дуго очекуjте да ће енглески доминира? Коjи jезик ће га наjвероватниjе заменити?

[Шоми]

Енглески је језик науке и технологије, и као такав се постепено сам наметнуо. Уз то, бивамо и бомбардовани америчком културом, филмовима и којечим другим.

Доминираће дуго и не верујем да ће га неки други језик заменити, можда кинески у далекој будућности.

[rade]

Доминираће дуго и не верујем да ће га неки други језик заменити, можда кинески у далекој будућности.

Ја овде баш нисам сигуран, због интернета (иако и ја верујем да се за мог живота ту неће богзна шта променити). Незахвално је гледати у будућност, али види се да број сајтова на језицима који нису енглески рапидно расте, машински преводиоци све су бољи, тако да није немогуће да лагано почне да се губи потреба за учењем енглеског - ако не путујеш много, а потребну информацију можеш да преведеш машински, могуће је да ти енглески баш и не затреба. Један лингвиста, чији сам чланак негде прочитао, чак тврди да је енглески већ почео да одумире и да се, попут латинског, трансформише у масу дијалеката. Као пример наводи карипски енглески који је правим Енглезима скоро неразумљив, и још неке случајеве. Сам сам изузетно тешко разумевао сингапурски и малезијски енглески,  а вероватно је у другим крајевима света слично.

С друге стране, ја подржавам потребу да постоји један језик који би разумели сви на свету, колико год то деловало утопистички. Кинески тешко да може да претендује на то место све док му је писмо идеографско.

[Orlin]

С друге стране, ја подржавам потребу да постоји један језик који би разумели сви на свету, колико год то деловало утопистички. Кинески тешко да може да претендује на то место све док му је писмо идеографско.

Кинески jе сасвим прихватљив за становнике Источне Азиjе пошто су им матерњи jезици тонски и/или користе идеографско писмо као мандарински кинески, тj. мандарински jе толико прихватљив за неке колико нам jе прихватљив енглески пошто ми Европљани користимо скоро искључиво индоевропске jезике, у коjе спада енглески. Штавише би било боље да jе светски jезик мандарински jер jе он jезик бар 15% светског становништва а енглески jе jезик само неких 5% људи на Земљи. Иначе, какав год светски jезик да се избере, он би давао предност неким и ставио у незгодну ситуациjу друге.

[Jelen@]

… С друге стране, ја подржавам потребу да постоји један језик који би разумели сви на свету, колико год то деловало утопистички. Кинески тешко да може да претендује на то место све док му је писмо идеографско.

Slažem se s ovim mišljenjem. Kineski je, osim toga, i pretežak za učenje. Engleski zaista spada u red lako usvojivih jezika, ne samo po mom mišljenju. Osim toga, već je tu, okruženi smo njime sa svih strana.

Korist od stranih jezika, ako već nije poslovne prirode (sklapanje ugovora sa strancima), onda je zabavne prirode: sklapanje poznanstava i upoznavanje raznih kultura, bilo putem interneta, bilo uživo. Nisam morala preterano da putujem iz Srbije da bih upoznala strance. A i kad odem negde, sigurnije se osećam što se bar na nekim stranim jezicima mogu sporazumeti.

[Orlin]

… С друге стране, ја подржавам потребу да постоји један језик који би разумели сви на свету, колико год то деловало утопистички. Кинески тешко да може да претендује на то место све док му је писмо идеографско.

Slažem se s ovim mišljenjem. Kineski je, osim toga, i pretežak za učenje. Engleski zaista spada u red lako usvojivih jezika, ne samo po mom mišljenju. Osim toga, već je tu, okruženi smo njime sa svih strana.

Korist od stranih jezika, ako već nije poslovne prirode (sklapanje ugovora sa strancima), onda je zabavne prirode: sklapanje poznanstava i upoznavanje raznih kultura, bilo putem interneta, bilo uživo. Nisam morala preterano da putujem iz Srbije da bih upoznala strance. A i kad odem negde, sigurnije se osećam što se bar na nekim stranim jezicima mogu sporazumeti.

Изгледа да гледаш само с "наше европске" тачке гледишта, енглески jе страшно проблематичан за говорнике неиндоевропских jезика сасвим исто као су нам неиндоевропски jезици претешки. Зато мислим да треба постоjати неколико jезика за интернационалну комуникациjу, сваки од коjих да се користи пре свега на териториjама где превладаваjу jезици сродни дотичном jезику: нпр. енглески за "индоевропска подручjа", мандарински за Источну Азиjу, арапски за Северну Африку и Западну Азиjу итд.

[rade]

Engleski zaista spada u red lako usvojivih jezika, ne samo po mom mišljenju. Osim toga, već je tu, okruženi smo njime sa svih strana.

Korist od stranih jezika, ako već nije poslovne prirode (sklapanje ugovora sa strancima), onda je zabavne prirode: sklapanje poznanstava i upoznavanje raznih kultura, bilo putem interneta, bilo uživo. Nisam morala preterano da putujem iz Srbije da bih upoznala strance.

Овде има неколико интересантних момената. Чињеница је да се енглески много учи у свету, Британија је од тога направила врло уносан бизнис. Међутим, лако га учимо ми, овде на Балкану, где се мешају језици и културе уздуж и попреко. Моји пријатељи из Русије сви одреда имају тешких проблема с енглеским, практично нико не може добро да изговори th и dh, и никако не могу да се навикну да не умекшавају сугласнике испред е, и. Када оду да живе ван Русије и они науче добро језик земље где су дошли, али када су код куће, и поред свег учења вајда није велика. Да поменем да се сви филмови синхронизују, радио пушта углавном домаћу музику, а и софтвер је сав локализован. Тако да то с окружењем није баш тако. Слично сам видео и на другим местима, Монголија и Индија су лепи примери.

Склапање познанстава и упознавање туђих култура лепо звучи, али у пракси то се може извести само ако се дуже борави у туђој средини, где се та култура може видети, осетити, а понекад (на несрећу) и омирисати. Сматрам да је месец дана нека доња граница тога. Виртуелно дружење слаба је замена за непосредни контакт. Даље, нису сви народи тако отворени према странцима и жељни познанстава као ми. То се види чим се крене на исток, или када се човек нађе у земљи која је или доста богатија, или доста сиромашнија од наше.

Ово уопште не умањује чињеницу да енглески треба знати: ако се човек нађе негде у невољи, сва је прилика да ће пре налетети на неког, ко зна енглески, него неког, ко зна српски. Додуше, пре доста година грчки полицајац кога смо питали за смер, није знао енглески, али нас је изненадио са: "Говорите по-русски?". Учи човек…

[Orlin]

Чињеница је да се енглески много учи у свету, Британија је од тога направила врло уносан бизнис.

Мислим да и САД исто. Додуше, основни фактор коjи одржава доминациjу енглеског jезика jесте тренутна политико-економска доминациjа САД, а Велика Британиjа jе сачувала статус "светске силе" након средине XX века само захваљуjући савезу са САД. Чим САД изгубе доминантну позициjу у свету, енглески ће релативно брзо "пасти с трона".

[rade]

Није баш тако, постоји много других разлога, мада се глобална политика не може занемарити. Мислим да је после 1945. године Холивуд више проширио енглески по свету,  него Источноиндијска компанија. Међутим, народима Индије, Пакистана, Судана и многих других афричких земаља заиста треба један језик за међусобно споразумевање и није чудо да је енглески на много места други службени језик. У Сингапуру, који је сасвим мали, има четири службена језика и енглески је један од њих, а шта рећи за огромне земље попут Индије? Увек постоји и практична страна.

Што се тиче губљења доминантне позиције САД, колико год бих волео да Колумбо никада није постојао, треба се сетити да је Римско Царство опстало неких 1000 година. И то без атомских бомби.

[Orlin]

Међутим, народима Индије, Пакистана, Судана и многих других афричких земаља заиста треба један језик за међусобно споразумевање и није чудо да је енглески на много места други службени језик. У Сингапуру, који је сасвим мали, има четири службена језика и енглески је један од њих, а шта рећи за огромне земље попут Индије? Увек постоји и практична страна.

Ако се не варам, превладава пракса сачувања званичног статуса "колониjалних jезика" у некоj форми и након осамостаљења колониjа, а пошто jе било много британских колониjа, разумљиво jе сачување енглеског у многим земљама Трећег света.

[Stoundar]

A zašto „čim je izgubi“, Orline? Ko kaže da će se to dogoditi? Čak i da bude tako, nismo blesavi da vežemo engleski samo za SAD, niti da ulažemo nepotreban napor u promjenu alatke što obavlja posao, motivisani kojekakvim malograđanskim razlozima iz 19. vijeka. Ljudi imaju sve veću potrebu da komuniciraju na međunarodnom nivou. Ljudi gube potrebu da se zatvaraju u svoje kulture, i to je odlično, jer pojedinci okupljeni oko zajedničkih interesovanja postižu više ako komuniciraju međusobno, pogotovu sad kad imamo internet. Globalizacija pobjeđuje i zahtijeva globalne jezike.

Slabo koga zanima odakle potiče gregorijanski kalendar i zašto ima tako nesređene brojeve dana po mjesecima. Bitno je da imamo neki standard koji je naširoko podržan. Zar je važno kako je metar prvobitno određen i ko ga je odredio, ako je prihvaćen u skoro svakoj zemlji? Tako i engleski treba učiti pored maternjeg jezika, da bismo ljudima širom svijeta olakšali međusobno sporazumijevanje. Zašto engleski? Zato što već jeste dovoljno proširen, a neki drugi jezik nije. Tamo gdje engleski još uvijek nije rasprostranjen, možda jeste neki drugi jezik, i onda treba dodatno učiti i njega, ali je poenta u tome da nam trebaju svjetski jezici i da dnevna politika ne može uticati na tu osnovnu potrebu.

[Orlin]

Стоундаре, jа овде нисам оспоравао потребу учења енглеског него сам покушавао да обjасним коjи фактори изазиваjу ово проширење енглеског и да ли ће се тренутна ситуациjа одржати након измене ових фактора.
Што се грегориjанског календара тиче, ниjе тако маловажно откуд потиче jер га православне цркве засада потпуно одбиjаjу због његовог порекла: ниjедна га ниjе прихватила, неке су увеле Миланковићев календар као алтернативно ревидирање старог jулиjанског календара, а остале цркве су просто сачувале стари календар.