Razlike i sličnosti između glasova u različitim jezicima

[Orlin]

E sad, ja imam osećaj da u kajkavskom (tj. zagrebačkom), te klitike ne srastaju potpuno, nego zadržavaju nekakav sekundarni akcenat (označiću ga sa IPA [ˌ]), i nekako zadržavaju odvojenost od naglašene reči. Plus, nema kratkouzlaznog akcenta (a i kratkosilazni koji koristim dole nije pravi, više je dinamički akcenat). Otprilike:

ˌDaˌseˌneˌgȍvori ˌu nȍvinama onȅčemu, ˌnȅˌbiˌse zanjȅga niznȁlo.

Nagađam (debelo) da je to strancu koji nema tonski akcenat u svom maternjem govoru, a pogotovu mu je kratkouzlazni težak za usvajanje, nešto slično tome bio prirodniji i lakši način da se pročita ta rečenica.

I ja bih tako pročitao rečenicu. Je li to veliki problem, da li vam Srbima smeta takav izgovor?
Usput, kod dinamičkog akcenta se ne menja samo akustička jačina nego je akcentovani slog istovremeno viši i nekako duži od ostalih, tako da se dinamički akcenat više ili manje poklapa s kratkosilaznim.

[Duja]

Mi ćemo to normalno izgovoriti, recimo u srbijanskom govoru:

Dasenegо̀vorī unȍvinama onȅčemu, nèbise zanjȅga niznȁlo.

Сачувајбоже!

 da‿sɛ‿nɛ‿gɔ̌ʋɔːriː u‿nɔ̂ʋinama o‿nɛ̂tʃɛmu | nê‿bi‿sɛ za‿ɲɛ̌gaː ni‿znâlɔ ||

Sačuvaj bože — od čega? Nisam koristio IPA zapis jer nije ništa čitljiviji, a treba mi daleko više vremena da ga ukucam.

A što se akcentuacije tiče, ja izgovaram njȅga (iliti /ɲɛ̂ga/ ako više voliš), što je uobičajeno bar u zapadnim krajevima (HJP), štaviše /ɲɛ̌gaː/ ne doživljavam kao standardno ni u istočnoj varijanti. Tako i gòvorī (HJP), ja ne osećam dužinu na drugom slogu.

A sve i da sam u nečemu materijalno pogrešio, očekujem da me kolegijalno ispraviš a ne da se bezobrazno iščuđavaš.

Модератор: Ажурирана адреса.

[Duja]

I ja bih tako pročitao rečenicu. Je li to veliki problem, da li vam Srbima smeta takav izgovor?

Usput, kod dinamičkog akcenta se ne menja samo akustička jačina nego je akcentovani slog istovremeno viši i nekako duži od ostalih, tako da se dinamički akcenat više ili manje poklapa s kratkosilaznim.

Pa nije da nam smeta, daleko bilo. Ni drugi staroštokavski govori (cela južna i istočna Srbija, Sandžak, Crna Gora) nemaju kratkouzlazni akcenat. Samo, kad se tako "iskombinuju" fonetske crte iz nekoliko dijalekata, plus neuobičajena leksika, to odaje stranca.

Ne mislim da stranci treba nužno da teže da govore apsolutno kao izvorni govornici.

Nisam te čuo kako govoriš, naravno, ali s obzirom da ti je maternji jezik bugarski, ne verujem da bi te tako lako "provalili" po prozodiji, baš zato što je u južnoj Srbiji izvesno slična bugarskoj.

Letos sam imao priliku da sedim u blizini jedne Bugarke u restoranu pa sam prečuo razgovor. Iz konteksta sam razumeo da je udata u Beogradu ili Pančevu i da tu živi već duže, i dobro je govorila srpski. Nju je, barem mome uvu, najviše odavala fonetika: "meko" [l] ispred prednjih samoglasnika (naše je uvek tamno), umekšano [ʃ] i [tʃ] (naše je [ʂ], [tʂ]), možda malo zatvorenije [ o] (u ovo već nisam siguran). Nije da sam išao sa spektrometrom , to je samo neka moja impresija.

P.S. Slažem se da je kratkosilazni vrlo sličan dinamičkom, osim što mu (po prirodi stvari) nedostaje nešto dužine. (Ponovo, lični utisak)

[Vukvuk]

Jesi li ti siguran u to? I kako se to broji?  Italijanski ima pet samoglasnika, kao i srpski.

Italijanski zapravo ima sedam vokalskih fonema dok srpski tradicionalno ima pet, ali ja sam govorio o procentualnoj zastupljenosti vokala u prosečnom tekstu. Koja se računa tako što se prebroje vokali i broj podeli sa ukupnim brojem glasova. 

Сачувајбоже!

 

U svakom slučaju moje pitanje sa početka je bilo da li stranci samo meni zvuče više kao da govore hrvatski nego srpski, a samim Hrvatima ne, ili tako zvuče i njima i to zbog veće sistemske sličnosti hrvatske artikulacije sa artikulacijom evropskih jezika.

[yael]

Tako u Italiji Dejan Savićevića zovu Deʒan Savitʃevitʃ, a Vujadina Boškova - Vuʒadin Boskov.

Кад кажеш „они“, мислиш на људе по улици, или и на спикере/коментаторе на телевизији и радију?

Mislim i na jedne i na druge. Quelli che il calcio - šta treba tu da vidim? Tamo svake nedelje gostuje mnogo ljudi, neki pretpostavljam znaju kako se imena izgovaraju, neki ne.
Ali ne mogu da zaboravim jednu emisuju iz devedesetih - tema je bila rat u Krajini i "Oluja", a gost u studijo dečko koji je dovezao celu porodicu na traktoru iz Krajine u Srbiju. Elem, on je se zvao Dejan, pa je u emisiji gostovao i Dejan Savićević, tada vrlo popularan u Italiji. Voditelj je sve vreme pogrešno izgovarao njegovo ime, a on nije ni pokušao da ga ispravi…  

[Vukvuk]

ˌDaˌseˌneˌgȍvori ˌu nȍvinama onȅčemu, ˌnȅˌbiˌse zanjȅga niznȁlo.

Pa ja mislim pre ovako: Dȁse negovȍri unȍvinama onȅčemu, nе̏bise zȁnjega niznȁlo.

Pritom je svako ovo /e/ i /o/ zatvorenije nego naše. 

(Ja imam silazni na ne (bi se), a zvuči mi jako čudno ovo njega, ja bih isključivo rekao (za) to.)

[Бруни]

Tako u Italiji Dejan Savićevića zovu Deʒan Savitʃevitʃ, a Vujadina Boškova - Vuʒadin Boskov.

E, isto i Španci.  Milanče, svejedno, na ulici ili spikeri na TV, barem što se Španije tiče. Narod kopira spikere, a svako izgovara strana imena kako stigne. Bojana Krkića npr. izbegavaju da zovu po prezimenu jer im je neviđeno teško da izgovore, tako da je on uglavnom Boʒan.

Zanimljivo, ja znam da španski ne poznaje glas ʒ (i italijanski, ako se ne varam). Prezime Krkić bar po meni nije preteško za izgovor ako znaš "tajnu": ubacuje se "pomoćni" vokal nalik našem ъ ispred r i nema problema.

Pogrešila sam ja. Ovaj glas više liči na srpsko /ž/, a ja sam mislila na srpsko /đ/, a to bi bio dʒ u IPA. Inače, J tako izgovaraju samo u rečima stranog porekla, tj. stranim imenima. Jonatan, Jenifer, Jesica…  U domaćim imenima i rečima to je grleno /h/, najsličnije srpskom H, pa se tako i transkribuje. Inače, slova Y i LL se često izgovaraju baš kao dʒ (manje više), tj. najsličnije srpskom Đ.

[Duja]

a zvuči mi jako čudno ovo njega, ja bih isključivo rekao (za) to.)

Ma verovatno bih i ja, ali sam promenio prvi deo rečenice iz nekoga u nečega, a posle nisam promenio drugi.    Nije mi tada, na prvu loptu, pogrešno zvučalo (a ne zvuči mi ni sad baš tako loše).

[Duja]

Rusi — tvrđe? Jeste da je tvrdoća subjektivna stvar, ali u ruskom je 50% samoglasnika palatalizovano, a to bogme obično zovemo umekšavanjem. Jedino bih "tvrdim" u ruskom nazvao /š/, /ž/ (e mrzi me da tražim IPA) i možda delimično /r/.

[yael]

Zanimljivo, ja znam da španski ne poznaje glas ʒ (i italijanski, ako se ne varam).

Tako je, italijanski ne poznaje glas ʒ. To su specijalno za ta imena smislili.
Kad bi čitali kako se inače u italijanskom čita J u onih par reči u kojima je J opstalo, pročitali bi ispravno… al’ eto, valjda, im to ne zvuči dovoljno egzotično.

[yael]

…ja sam govorio o procentualnoj zastupljenosti vokala u prosečnom tekstu. Koja se računa tako što se prebroje vokali i broj podeli sa ukupnim brojem glasova. 

I tako ti ispadne da srpski ima više samoglasnika nego italijanski. Ne mogu da verujem. 

[Бруни]

Voditelj je sve vreme pogrešno izgovarao njegovo ime, a on nije ni pokušao da ga ispravi…

hehe… Ja ga razumem. Moje ime ovde NIKO ne izgovara kako treba, ako i pogode glas Š, uvek naglašavaju na pogrešnom slogu, tako da sam odavno odustala da ih ispravljam. Čak sam i sama počela da se predstavljam onako kako me oni zovu, a ne kako se moje ime izgovara na srpskom, jer me lakše razumeju, i izbegnem ono obavezno *Cooooomo??

[J o e]

(Главни акценат је њѐга, а допуштено је и ње̏га, које се преноси на клитику за̀ њега. Није стандардно шумадијско њѐга̄ и босанско за̏ њега.

Нѐ бих, не̏ би [од пуног, ортотоничног не̏ бӣ], нѐ бисмо…)

[dan555]

Ја могу да понудим само субјективно мишљење.
Када кренете у стручне воде могу само да читам без разумевања написаног.

[Бруни]

Такође, имали су проблеме типа: момци - момац, али то су у ходу како их неко исправи савладавали.

хехе, ја се сећам једног Грка који је студирао у Бгд, који је овако преводио Хомера: Ахил је био један прави лепак.

(мислио је на „лепотан”, ваљда )…