Razlike i sličnosti između glasova u različitim jezicima

[yael]

Rusi —  tvrđe? Jeste da je tvrdoća subjektivna stvar, ali u ruskom je 50% samoglasnika palatalizovano, a to bogme obično zovemo umekšavanjem. Jedino bih "tvrdim" u ruskom nazvao /š/, /ž/ (e mrzi me da tražim IPA) i možda delimično /r/.

Meni se čini da je tvrđe i L… još tvrđe od našeg, a naše je tvrđe od italijanskog, francuskog i engleskog. 

[Vukvuk]

Rusi —  tvrđe? Jeste da je tvrdoća subjektivna stvar, ali u ruskom je 50% samoglasnika palatalizovano,

Ali zato je onih drugih 50% izrazito faringalizovano. 

[Duja]

Odosmo mi opet u off … Odnos signal/šum nam je jedno 1:5

[Orlin]

Nisam te čuo kako govoriš, naravno, ali s obzirom da ti je maternji jezik bugarski, ne verujem da bi te tako lako "provalili" po prozodiji, baš zato što je u južnoj Srbiji izvesno slična bugarskoj.

Letos sam imao priliku da sedim u blizini jedne Bugarke u restoranu pa sam prečuo razgovor. Iz konteksta sam razumeo da je udata u Beogradu ili Pančevu i da tu živi već duže, i dobro je govorila srpski. Nju je, barem mome uvu, najviše odavala fonetika: "meko" [l] ispred prednjih samoglasnika (naše je uvek tamno), umekšano [ʃ] i [tʃ] (naše je [ʂ], [tʂ]), možda malo zatvorenije [ o] (u ovo već nisam siguran). Nije da sam išao sa spektrometrom , to je samo neka moja impresija.

Mislim da je omekšeno л ispred samoglasnika е i и zapravo osobina standardnog bugarskog (ona nije prisutna u nekim zapadnobugarskim dijalektima u kojim je izgovor л u takvim pozicijama otprilike kao u srpskom), dok za izgovor [ʃ] ili [ʂ]/[tʃ] ili [tʂ] i otvorenost/zatvorenost o u bugarskom ne znam jer nisam dovoljno stručni, a i sumnjam da li uopšte mogu da osetim ove razlike u izgovoru.

[Бруни]

E, jeste, imam ja komšijku Bugarku koja je već 30 godina ovde, udata za našeg čoeka. Govori odlično srpski, ali nikad nije izgubila to meko L i poneki akcenat koji je kraći nego što bi trebalo…

[Orlin]

Da li je problem strancima izgovor slogotvornog r? Po meni niko ne bi uspeo da ga izgovori bez vokala i zato se problem svodi na izgovor samoglasnika koji ide ispred (ponekad i iza) silabičkog r - čini mi se da je taj vokal tipa bugarskog ъ; meni Srbija zvuči skoro identično bugarskom Сърбия, samo je glas ispred r možda slabiji. Nedavno sam pročitao u jednoj gramatici češkog jezika za Bugare da nam njihovo silabičko r nikoko nije teškoća jer je "pomoćni" vokal prisutan u bugarskom fonetičkom sistemu (mada kao "punopravan" glas umesto "pomoćnog"). Ne znam šta izgovaraju stranci koji nemaju vokale tipa bugarskog ъ u sistemu svog jezika.

[Vukvuk]

Pa mislim da zapravo svi stranci primenjuju tu strategiju izgovaranja kombinacije šva + r umesto vokalnog r, ali to ih odmah i odaje kao strance, jer nijedan maternji govornik tako ne govori, niti srpski ima šva u svom vokalskom sistemu.

[J o e]

Нема шва као фонему, али се тај глас регуларно остварује при изговору р, нарочито слоготворног. Вероватно је код странаца оно наглашеније.

http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0352-5724/2005/0352-57240502135G.pdf#search=%22%D0%A1%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%93%D0%A3%D0%B4%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%9B%22

[Vukvuk]

Dobro, ali ovde kaže da se [ə] registruje sa obe strane:

Vokalno [r] zastupljeno je sa tri elementa: dva vokalska, jednim jače izraženim (duža amplituda na oscilogramu) i jednim nešto slabijim (kraća amplituda na oscilogramu), pri čemu raspored formanata ukazuje na to da je u oba slučaja reč o srednjem (neutralnom) [ə], između kojih se nalazi suglasnički elemenat koji odgovara udaru vrha jezika o nadzubni greben, a što je izazvalo prekid periodičnog talasa.

Ja sam se vodio mnogo jednostavnijim zapažanjem. Ako treba da izgovorim jako produženo vokalno [r] (u trajanju od, recimo, jedne sekunde), na primer baš u reči crn, nikada ne bih izgovorio [cə:rn], već bih izgovorio neko [cr:n], gde je ovo [r:] ili praćeno neprekidnim udarima jezika o alveolarni greben od početka do kraja artikulacije, ili posle prvog ili prvih nekoliko udara, već pri samom početku artikulacije tog [r:], jezik ostaje u položaju blizu alveolarnog grebena tako da je šva koje sledi obojeno tim prvim [r].

[J o e]

Наравно, само хоћу да кажем да и наше р има шва.

[Orlin]

Pa mislim da zapravo svi stranci primenjuju tu strategiju izgovaranja kombinacije šva + r umesto vokalnog r, ali to ih odmah i odaje kao strance, jer nijedan maternji govornik tako ne govori, niti srpski ima šva u svom vokalskom sistemu.

Ja lično sasvim dobro čujem glas šva u "crven" ovde: http://www.youtube.com/watch?v=JEbPN2IyjB8. Percipiram šva i u "srpskom" ovde: http://www.youtube.com/watch?v=uirftUvimIM. Mislim da ovaj glas nije fonem jer se on realizuje samo kao elemenat slogotvornog r, nikada samostalno.
Osim toga, koliko znam, naš mozak ne primećuje sve karakteristike jezičkih glasova koje čuje nego samo te koje se smatraju bitnim u maternjem jeziku (ponekad i u drugim dobro poznatim jezicima). Tako Evropljani ne upoznati sa semitskim jezicima ne osećaju da arapska reč ’Arabija počinje nekim "čudnim" suglasnikom i izgovorili bi je bez njega dok Arabi, naravno, ne bi propustili primetiti odsustvo tog suglasnika na početku. Kod nas je šva "punopravan" fonemski glas, pa ne bih propustio nešto koje zvuči više ili manje kao šva.

[Vukvuk]

Ali poslušaj ovde: http://www.youtube.com/watch?v=NsEjpTIjX7E&t=1m26s, ili ovde: http://www.youtube.com/watch?v=VueERWCAu0Y&t=56s, ili ovde: http://www.youtube.com/watch?v=ZhXdfBqqbvo&t=59s, imaš "šva" iza (koje nije stvarno šva, jer je obojeno ovim r).

[Orlin]

Jedna diskusja o slogtvornom r u nekim slovenskin jezicima (izvinjavam se što je ona uglavnom na engleskom  ): http://forum.wordreference.com/showthread.php?t=1758884&highlight=syllabic.