@Тема, логични називи би били муж и жена, јер управо то значе: мушкарца и жену. Моја жена = жена са којом живим; мој муж = мој мушкарац. Aли ове две речи су баш у говору везане за појам супруга и супруге, постојање брака.
Ако би се могао мењати језик, пре бих увео додатну спецификацију за бракове који су формално и пред сведоцима озваничени него за они који то нису. Ако постоји договор о заједничком животу и формирање заједничког предузећа без спољних парнтера, то је брак. Само је питање да ли је печатиран или не. Да је озваничење законом обавезно, то би био дивљи брак или брак на црно. Али брак можемо схватити и као тип односа и као нешто што је оверено у институцији. Не видим различите речи за то.
А конкубинат је и код нас назив за непријављени брак. Обично те речи носе пежоративан призвук, јер се у блиској прошлости бракови нису формализовали једино ако су постојале законске препреке, нпр. један од партнера је већ венчан, а развода није било. Чим се двоје воле, пазе, живе заједно, а не венчавају се, значило је да законски не могу због нерашчишћености претходних рачуна једног или обоје. И обично су скривали од околине да нису венчани. Одатле и негативне конотације: дивљи, на црно, конкубинат. Али данас је то само ствар избора, јер се јавни морал променио ка том правцу да више не постоји притисак друштва да се брак институционализује, већ све лежи на слободној вољи појединца. А и средина је таква да се на то уопште не гледа негативно, чак се и међу онима који су се формално венчали само због праћења обичаја а не због личне унутрашње жеље, такав избор наводи као практичан и паметан.
