Увођење нових гласова у српском jезику

[Orlin]

Здраво свима! Сви знамо да у jезик понекад улазе нови гласови, али ово се нормално дешава спонтано и траjе много времена. Питам jе ли могуће свесно уводити нове гласове: из помодарства (тj. гласови из популарних страних jезика присутни у jедном или другом неологизму - нпр. енглески æ, ɜ:, ə) или, пошто jе укинута транскрипциjа и пише се само изворно, настаjе тежња "копирати" изворни изговор са свим "туђим гласовима". Не мислим да jе све то могуће jер велика већина људи не може да добро (често и сасвим никако) савлада изговор непознатог гласа и тако нови глас неће бити прихваћен.
Шта ви мислите? Хвала унапред!

[Jelen@]

Meni se čini da neki glasovi postoje u većini jezika koje sam čula, pa i u našem. Jedan od njih je glas /ə/. Čuje se u većini reči. Još jedan koji mi pada na pamet je /ŋ/, u reči Anka, recimo. Skoro da ne može da se izgovori kao /anka/, već više kao /aŋka/.

[J o e]

Мислим да је веома тешко увести нову фонему у језик, која ће функционисати као језичка јединица и опонирати с другом у минималним паровима. Није очекивано да би се такве промене могле догодити у наше време.

Много је мања ствар  (језички) флуктуација изговора одређених фонема у датом језику. И ту је страни утицај огроман и тешко изменљив. (Да се опет ухватим за онај џæ̑з.) Својевремено, вероватно без страног утицаја, било је ин причати мешајући ч и ћ, одн. џ и ђ. Сад су ин отворени вокали и редуковање ненаглашених вокала (ра̀змӣшља̄м → ра̀змӣшљам → ра̀змишљам → ра̀змишљəм → ра̀ːзмəшљəм). Јеси ли на то [ə] мислила, Јелена?

(Косе заграде су за фонемски запис, фонеме, што у нашем језику [ə, ŋ] нису.)

[Orlin]

Чудим се, да нема транскрипциjе и пишемо сва страна имена изворно ако су на латиничном писму у оригиналу, да ли би сви изговарали "копираjући" страни изговор са свим непознатим гласовима (наравно, уколико говорник може да имитира стране гласове) или на неки произвољан начин, ако ниjе у стању да изговори неки глас у имену? Претпостављам да jе тако пошто су правила транскрипциjе конвенциjа за прилагођивање страних имена, укључуjући замену гласова одсутних у циљаном jезику. Шта раде Босанци и Хрвати, коjи пишу страна латинична имена само изворно? Да ли уводе стране гласове у своj jезик?

[Duja]

Pa nisam ja osetio neku naročitu tendenciju da se strana imena izgovaraju izvorno, čak ni kod Bosanaca i Hrvata. Doduše, poneki hrvatski TV komentator ima običaj da strano ime izgovori "po izvorno", ali nemam utisak da je to široko rasprostranjeno. A meni to deluje pretenciozno, a često bude i pogrešno (setim se samo Del Boja iz Mućki i njegovog "francuskog"). Sećam se da me je strašno iritiralo kad je onomad komentator (čini mi se, Slavko Cvitković) francuskog fudbalera koji se preziva <Papin> uporno zvao [papɑ̃] umesto [papɛ̃], ili lepo transkribovano [papen].

[Stoundar]

Pravopis Matice hrvatske i Anićev Pravopis imaju transkripciona/transliteraciona pravila za više jezika nego P 10, dakle izgovor ostaje prilagođen. HJP daje izgovor za neka imena. Pravopis bosanskoga jezika podržava i ćirilicu i transkripciju (poput primjera Džon, ne samo u slučajevima tipa njujorški kao u hrvatskom), mada u praksi nisam viđao ni jedno ni drugo, ali se i dalje podržavaju u novim priručnicima (nedavno je objavljen ekvivalent RJN).

[Orlin]

Наравно, постоjе транскрипциона правила и у босанском и хрв. jезику, али, колико jа знам, они се користе за jезике с нелатиничним писмом (има пуно таквих jезика и због тога много правила ), а латинично писмо остаjе неизмењено (рецимо наводно Michael Jackson, Victor Hugo, не неку "прилагођену" вариjанту).
Знам да се користе и ћирилица и транскрипциjа у босанском, али jе њихова употреба скроз минимална у пракси.
Разумљиво jе да речници и приручници наводе изговор за нека имена у описаноj ситуациjи - потребно jе да се "стандардизуjе" изговор страних имена.

[Orlin]

Meni se čini da neki glasovi postoje u većini jezika koje sam čula, pa i u našem. Jedan od njih je glas /ə/. Čuje se u većini reči. Još jedan koji mi pada na pamet je /ŋ/, u reči Anka, recimo. Skoro da ne može da se izgovori kao /anka/, već više kao /aŋka/.

/ŋ/ jе алофонска вариjанта фонема н с поjавом само испред к и г, не реализуjе се у другим позициjама. Вероватно постоjе и други гласови коjи су фонеми другим jезицима и алофони у српском. Мислим да jе и шва такав глас - или редукована вариjанта других вокала или елемент силабичког р. Питање ми jе о гласовима коjих нема у српском чак као вариjанти неког фонема.

[Stoundar]

Pravopis Matice hrvatske i Anićev Pravopis daju pravila i za jezike s latiničnim pismom, jer ni u hrvatskom nije baš poželjno pisati newyorški, shakespeareovski i sl., mada su mišljenja podijeljena u praksi, a nisam siguran šta kaže najnoviji Babićev Pravopis.

[Orlin]

Осим свега осталог, мислим да jе нешто принципиjелно различито писање речи производних од сопствених имена и писање самих сопствених имена: сигуран сам да они увек пишу New York и Shakespeare, а правопис производних придева jе питање конвенциjе коjу jа не познаjем.

[Stoundar]

Pa nije principijelno različito: u jezicima koji se pišu latinicom, čak se i opšte imenice mogu pisati izvorno ako se ne osjeća da su dovoljno prilagođene: e-mail, firewall… U srpskom se ovo zabranjuje zbog ćirilice.

[Vukvuk]

Сви знамо да у jезик понекад улазе нови гласови, али ово се нормално дешава спонтано и траjе много времена. Питам jе ли могуће свесно уводити нове гласове: из помодарства (тj. гласови из популарних страних jезика присутни у jедном или другом неологизму - нпр. енглески æ, ɜ:, ə) или, пошто jе укинута транскрипциjа и пише се само изворно, настаjе тежња "копирати" изворни изговор са свим "туђим гласовима".

Fonologizacija se zapravo obično dešava u jednoj ili nekoliko generacija, ali put glasovnih promena koje prethode fonologizaciji može zaista biti dug.

Međutim, izgovor stranih glasova u stranim imenima (kod nas takva kultura ne postoji, ali postoji u nekim drugim zemljama) teško može dovesti do fonologizacije tih glasova u pravom smislu van tog vrlo ograničenog konteksta. Do toga bi moglo doći tek ako bi upotreba novog glasa izašla iz okvira vlastitih imena. Francuski je tako, preko engleske morfeme -ing, dobio fonemu /ŋ/.

A fonema /ə/ već unekoliko postoji u šatrovačkom: grad se kaže dəgra.    Slično se i SKC (Studentski kulturni centar) zove skəc. U standardnom jeziku taj glas imamo u Məbabane ili erkondišən, ali je njegov status kao foneme u takvim rečima upitan. No sa skəcom i možda nekim sličnim oblicima, koji su na samoj granici standarda, već bi imalo smisla govoriti i o nekoj protofonemi /ə/.

Nekakva slična protofonema bi moglo biti i /dz/, koje se čuje u tzatziki salati, a verovatno i u nekim italijanskim imenima.

[J o e]

Мени се чини да су то све периферне фонеме, све и да јесу фонеме. Ја СКЦ чујем и изговарам /сəкəцə/ (као ЈНА /јəнəа/). Лексикализовано с тим шва чуо сам у БСК /бəск/.

Статус Мбанане и еркондишн (сешн, фотосешн, мјузикл, триангл…), верујем, сличан је слоготворном р.

[Orlin]

Колико jа знам, фонеме у правом смислу су само гласови коjи опонираjу другим гласовима у минималним паровима, па наведени гласови не знам како се класификуjу. Шва jе, чини ми се, у стандардном jезику само помоћни глас у одређеним позициjама, призвук за олакшавање изговора лексичких скраћеница у коjима има само сугласника или код слоготворних или квазислоготворних сугласника. Ако се не варам, у чешком се шва користи на сасвим исти начин и не сматра се фонемом.

[Orlin]

Međutim, izgovor stranih glasova u stranim imenima (kod nas takva kultura ne postoji, ali postoji u nekim drugim zemljama) teško može dovesti do fonologizacije tih glasova u pravom smislu van tog vrlo ograničenog konteksta. Do toga bi moglo doći tek ako bi upotreba novog glasa izašla iz okvira vlastitih imena. Francuski je tako, preko engleske morfeme -ing, dobio fonemu /ŋ/.

Вероватно су Французи одлучили увести оваj глас као пуноправну фонему пошто немаjу проблема да га изговоре не само испред к и г него и у финалноj позициjи, док ми Словени можемо да кажемо /ŋ/ само испред к и г и зато додаjемо к или г у завршецима -инг (као у неким нестандардним вариjантама енглеског).