Vidi, Joe, ne mogu ti dati statistički podatak, jer zaista nisam brojala. Ali, svako je više od 2%. Međutim, smatram da apsolutno nije bitan procenat, bitno je da se to dešava. Zbog jednog slovnog mesta (čak ne mora da bude nislovo, neka bude zarez, ili tačka, jer znakovi interpunkcije su takođe bitni za razumevanje teksta) ponekad ti se može upropastiti trii do četiri titla, jer može se raditi o rečenici ili tekstu koji se rasprostire na tri čestiri titla, ponekad i više. Kad kreneš da okrećeš rečenicu, onda se to može produžiti i na više titlova. Znam jer sam imala takvih situacija tušta i tma, i to sa sve pisanjem crtice umesto crte, a da sam pisala crtu, sigurno bih imala i daleko više problema. A kad ti se tako namesti, to znači da onda moraš da menjaš ceo prevod, moraš da smišljaš reči sa manje slova, izraze sa manje slova ali da se ne gubi na količini informacije koju daješ gledaocu, da se ne gubi na smislu, da se ne gubi na prirodnosti, i naravno da se ne gubi na osnovnoj pismenosti. To onda zahteva mozganje koje može da trane i po sat-dva, a često prevodioci nemaju prosto vremena za takve stvari, jer kao što rekoh, ove nedelje prevodiš za prikazivanje za sledeću nedelju ili čak ponekad u ponedeljak za petak i nemaš taj luksuz da sediš i da mozgaš pet sati oko tri reči, samo da bi sačuvao crtu umesto crtice. Priznaćeš, takva situacija je totalni apsurd.
Da zaključim: crtica umesto crte za mene je potpuno beznačajna, i koristila bih je i dalje ukoliko umesto toga moram da uklonim tačku, zarez ili sl. Tvoji primeri tipa "mi bi išli" i slično, ne dolaze naravno u obzir da se koriste radi ekonomije. Postoje stvari u pravopisu koje su obavezne i postoje one koje baš i nisu toliko bitne. Tačka, zarez, bismo i slično (zapravo, sve što si naveo u ovoj temi) jesu bitni i svakako ne bi bli žrtvovani zbog ekonomije. Ali crta svakako predstavlja u tom smislu "poslednju rupu na svirali" koja je samo konvencija koja ama baš ničemu ne doprinosi, osim pukom poštovanju pravila radi poštovanja pravila.
Uostalom, i Klajn se slaže s tim da pravopisna pravila nisu Sveto pismo, i da svakako mogu svesno da se ignorišu ako za to postoji dovoljno dobar razlog. A ovde, veruj mi, zaista postoji.
I na kraju, samo jedno pitanje: koja je svrha tvoje tvrdnje da se to ne dešava u 98% procenata? Šta zapravo time želiš da kažeš? Dovoljno je jednom da ti se desi pa da upadneš u gadnu nevolju (a zašto, več objasnih gore, kao i u nekoliko prethodnih postova).
