Zbigniew Brzezinski

[J o e]

Али ми причамо хипотетички: ако Клајн и Прћић кажу да се без обзира на њихово порекло име чита по енглески, није нам битно каква је жеља носиоца имена.

[Stoundar]

Klajn se ne bavi previše transkripcijom, a Prćić nam ništa nije rekao o ovim konkretnim ličnostima, tako da ostaje ograničena mogućnost izbora (izvorni jezik).

[J o e]

Мислим да се нисмо разумели. Оно моје „кажу“ има вредност ’буду казали’. Дакле, поново: причамо, као што смо и малопре, у домену хипотетиког.

[Stoundar]

Ma znam šta misliš; ako bi Prćić kazao, onda bismo imali rješenje. Ako bi ga osporio neki stručnjak za transkripciju sa španskog/poljskog, onda opet ne bismo. Ako bi se u raspravu uključio Klajn, trebalo bi uvažiti i njegovo mišljenje, ali on nije stručnjak za svaki jezik. Zanimali bi me konkretni argumenti sa svih strana.

[svetlost lutalica]

Može biti da sam se ja pogrešno izrazila. Moje stav da je Zbignjev Bžežinski ukorenjeno se zasniva na tome da za 15 godina bavljenja strukom kojom se bavi i Bžežinski, i u kojoj se on citira, o njemu se govori i piše nikada nisam ni čula ni pročitala ni jednu drugačiju varijantu transkripcije. I na tome da su sve njegove knjige, članci i intervjui koji su objavljeni u Srbiji (i Crnoj Gori) u poslednjih dvadesetak godina objavljeni upravo pod tim imenom:

Veliki promašaj : rođenje i kraj komunizma u XX veku, 2001, COBISS.SR-ID   177676295
Velika šahovska tabla, 2001, COBISS.SR-ID   174734855
Druga šansa Amerike : tri predsednika i kriza američke supersile, 2009, COBISS.SR-ID   155330828
Velika šahovska tabla, 1999, COBISS.SR-ID   150015751
Amerika u dilemama, 2006,   COBISS.SR-ID   136648460
Beskorisno uplitanje, 2004, COBISS.SR-ID   114602508
Buš mora da podnese mirovni plan, 2003, COBISS.SR-ID   106915596

Što sve, naravno, i dalje ne anulira nužno tezu da je reč o neargumentovanoj ličnoj impresiji.

Moje insistiranje na subjektivnosti se odnosilo na to da ja lično (u onome što radim) ne vidim poentu u daljem razmišljanju na tu temu, ako postoji makar jedna knjiga objavljena pod transkribovanim imenom nekog autora. Prosto usvojim tu transkripciju kao "zvaničnu" i to je to.

[J o e]

Ma znam šta misliš; ako bi Prćić kazao, onda bismo imali rješenje. Ako bi ga osporio neki stručnjak za transkripciju sa španskog/poljskog, onda opet ne bismo. Ako bi se u raspravu uključio Klajn, trebalo bi uvažiti i njegovo mišljenje, ali on nije stručnjak za svaki jezik. Zanimali bi me konkretni argumenti sa svih strana.

Али ми тражимо начелно решење за такве случајеве, за које нам не треба познавалац неког језика икс.

[Stoundar]

Načelno treba koristiti izgovor nosioca imena. U tome se slažu i Rajić i Prćić (Rajić u svojim imejlima upućenim Ateljeu).

[J o e]

А да питамо, за сваки случај, и Клајна за генерално правило код имена оваквих људи. Бруни?

[Бруни]

Moje insistiranje na subjektivnosti se odnosilo na to da ja lično (u onome što radim) ne vidim poentu u daljem razmišljanju na tu temu, ako postoji makar jedna knjiga objavljena pod transkribovanim imenom nekog autora. Prosto usvojim tu transkripciju kao "zvaničnu" i to je to.

Ja se donekle slažem, ali i ne. Primer je onaj užasni Peinter. To je, mislim, prva njegova knjiga objavljena na srpskom, i baš zato ne bi trebalo prihvatiti nepravilnu tranksripciju njegovog prezimena, nego (ako Bog da) ako se bude prevodila neka druga njegova knjiga, onda je objaviti pod ispravnom transkripcijom. A ako je neko ime zastupljeno u jednom te istom obliku u višedecenijskoj literaturi… Ja lično ne bi ispravljala krive Drine.

[Бруни]

А да питамо, за сваки случај, и Клајна за генерално правило код имена оваквих људи. Бруни?

Ja bih, ali nemam kad da sastavim pristojan mejl. Ako ti budeš napisao, ja ću poslati, mada možeš i sam, i ti i Miki imate sve podatke koji su vam potrebni da pišete s mejla SJA.

[Vukvuk]

Online anglofoni izvori: Inogolo, Howjsay, Forvo, za izgovor prezimena svi daju [bɹə’ʒɪnski], dok ime izgovaraju [’zbi:gɲɛf, zbɪg’ɲɛf], a samo u jednom slučaju [zə’bɪgɲu]. Howjsay zapravo daje imitaciju poljskog izgovora: [brə’ʒi:nski], dok Pronny daje baš poljski izgovor kao merodavan.

[Бруни]

Eto, poslali smo mejl Klajnu:

Поштовани проф. Клајн,

На језичком форуму који уређујемо у последње време повеле су се дискусије о транскрипцији имена људи који не живе у својој домовини, већ су естрадну каријеру створили у држави где се говори други језик (у питању су Колумбијац John Leguízamo и Мексиканац César Millán; они живе у Америци, имена тамо пишу без акцената и изговарају их на енглески начин). Узели смо у обзир приступ Т. Прћића, где се имена неенглеског порекла (италијанска, немачка, шпанска…) транскрибују према енглеском изговору, али и даље имамо недоумицу како чинити када се ради о личностима које још увек активно говоре свој матерњи језик, као што су ова двојица. Чини нам се да се објашњење које даје проф. Прћић у својим речницима односи само на особе које само презиме веже за земљу порекла и ништа више –  (Leonard) Bernstein, (Robert) Duvall, (Lee) Iacocca, и сл.

Наше питање је, да ли водити рачуна о тој разлици: особа која само носи презиме страног порекла које се током година (а можда и векова) стопило с енглеским изговором и постало енглеско презиме вс. особа која је рођена у другој држави али гради каријеру у САД или некој другој англофоној земаљи, те је из практичних разлога прилагодила изговор свог имена и презимена енглеском језику?
 

Унапред хвала на одговору,
уредници Српског језичког атељеа

[Шоми]

Шта је бре вс.?? Заборавили сте реч насупрот?

[Rancher]

Шта је бре вс.?? Заборавили сте реч насупрот?

Управо сам то хтео да кажем.

[Бруни]

hehehe… Eto, nepismena sam.