Принципи српског правописа

[Orlin]

Здраво свима! Општеприхваћена jе чињеница да jе главни принцип српског правописа "Пиши као говориш", тj. покушава се да сваком гласу одговара jедно и само jедно слово и обратно (сада jе тако у ћирилици али не и у латиници), одражаваjу се позиционе гласовне промене унутар речи (већином на морфемским границама) и игнорише се морфемска структура речи. Наравно, ниjе се стигло до краjности - нпр. не одражаваjу се гласовне промене на граници 2 речи (кроз прозор, не крос), понекад се одступа од основног принципа (не jедначе се групе дс, дш, исто и у неким страним именима - рецимо Мусоргски). Мислим да jе изабран оваj принцип због тежње створити правопис лак за савладавање и примењивање (вероватно jе из истог разлога створен правопис овог типа за турски jезик у 20. веку), али правопис "потпуно фонетског" типа има битни недостатак да "скрива" морфемску структуру речи и тако значење и/или изворни облик непознатих речи постаjу непрепознатљиви - нпр. ако неко види непознату реч меци, никада се неће сетити да jе то множина од метак.
Осим тога, ако не не варам, словенски jезици ван групе "српскохрватског" имаjу правописе "морфолошког" типа, тj. они даjу предност морфолошкоj структури и фонемама и не одражаваjу позиционе промене (познат ми jе мали броj изузетака у jедном или другом jезику), а правописи овог типа нису претешки за разлику од "традиционалних".
Хтео бих да питам:
1. Да ли jе било дискусиjа изменити ли принципе правописа или не?
2. Из ког разлога су уведени изузеци од "фонетског" принципа у српском?
Хвала унапред!

[Шоми]

1. Не, колико је мени познато. Још је Вук писао -дс- и -дш- неједначено.
2. Ради прозирности речи које би услед превише гласовних промена постале тешко схватљиве или непрепознатљиве.

[Vukvuk]

Mislim da je po Belićevom pravopisu (pre P60) bilo pravilno pisati pretstava, otsustvo itd.

[Зоран Ђорђевић]

Mislim da je po Belićevom pravopisu (pre P60) bilo pravilno pisati pretstava, otsustvo itd.

Имам пред собом Белићев Правопис из 1950. Свуда је "от-". Отсада, отсек, отседати, отсуство, отсто, отскора, отскочити, отступити…

[Бруни]

Jeste, i nema J u istoriski, vizantiski i sl.

[J o e]

Било је предлога за примену етимолошког правописа, али углавном са хрватске стране, током стандарднојезичког заједништва. И тад им је сметало „великосрпство“, па и у правопису.

[Orlin]

Расправа о подфоруму потакнула ме jе размишљати да ли jе оваj (псеудо)фонетски принцип српског правописа у ствари проблематичниjи од морфолошког и изазива више недоумица. Можда jе проблем у томе да jе уведено превише изузетака и то из некако неjасних разлога: по мени су некако произвољно изабране 3 групе сугласника коjе се не jедначе (с аргументом да их jе Вук писао неjедначено - али зашто посебно ове 3 групе?), нису много логична правила шта се jедначи и шта не у страним властитим именима и неким другим страним речима, иако има и сасвим основаних одступања. Ако се не варам, у словенским jезицима с "морфолошким" правописом (бар у мени познатим бугарском и руском) има врло мало одступања од главног принципа и практично нема проблема ако можеш да разазнаjеш морфолошку структуру речи (само треба да се запамти правопис неких речи коjи не би могао да се провери морфолошком анализом или на основу сродних речи). Зато и мислим да су скоро сви остали словенски jезици сасвим оправдано изабрали морфолошки правопис.

[Шоми]

А шта конкретно није јасно? Нису изабрани никакви сугласници произвољно (ако мислиш на ф, х и ц који немају своје звучне парњаке у српској фонологији).

Правило је да се скупови -дс- и -дш- не једначе и тачка; толико је ваљда просто упамтити. Зашто је то правило? Па да градски не би постало грацки, људски — љуцки итд.

Друго, изузетака нема пуно. У домаћим речима не губи се удвојено ј у суперлативима, у двосложним речима на -ка не долази до палатализације; у спојевима подтип, постдипломски и сл. (има можда десетак таквих примера и здраворазумски се може закључити како се пишу, не треба нико да их све попише) не проводе се гл. промене, јер је логичније записати подтип и видети одмах о чему је реч, него потип, па се мислити шта је то.

У страним новијим речима не долази до јед. по зв. на саставу сложеница: Фејсбук (не *Фејзбук). Негде пак имамо једначење: рендген, јер је та општа именица у учесталој употреби, а негде пак и немамо: вашингтон. Па опет нема пуно изузетака, које треба посебно памтити.

[Duja]

Ma ima puno izuzetaka. Ja mislim da smo se malo preigrali i da bi morfološki pravopis bio bolje rešenje, pogotovo pri beleženju glasovnih promena kao što su jednačenje i gubljenje. Kada bismo dosledno pisali podatci, rentgen, odbranbeni ili vračbina, i dalje bismo isto izgovarali. Za takvu reformu (ili, ako mogu reći, kontra-reformu) je prekasno, a i u startu je politički obezvređena prethodnim hrvatskim pokušajima za vreme Drugog svetskog rata.

[J o e]

Ако бисмо ишли из почетка, ја бих пре гласао за доследно фонетски правопис.

[Vukvuk]

Dosledno u kojoj meri?

Pretsednik? Precednik? Otštampati? Voćstvo? Athezija, jurizdikcija, pozdiplomski? Vašinkton, Pidzburg? Jedamput? Nirmberg, Kambera? Najači, buica, majca? Čii?

I meni se više sviđa morfološki pravopis.

[Шоми]

I meni se više sviđa morfološki pravopis.

Ценим да би на њега било најлакше прећи, па још ако уведемо да се не пише увек спојено с глаголима, а одвојено у придевима, као и писање свих великих почетних слова у насловима — не знам где би нам био крај; скочила би писменост за бар 50%.

[Stoundar]

Nisam ni za kakvu reformu pravopisa kad vidim koliko je muka nastalo oko one njemačke, koja nije bila uvela naročito velike izmjene. Bolje je ulagati u elektronsku provjeru teksta.

[Duja]

Pa ne verujem da je iko ovde zaista za reformu pravopisa, s obzirom na cenu. Pričamo hipotetički.

[Orlin]

Мислим да jе фонетски принцип, jош увек превладаваjући у српском правописом, већ довољно "покварен" убацивањем разних "морфологизама" с идеjом решити проблеме коjе фонетски принцип ствара: мања препознатљивост структуре речи, изобличење страних имена и интернационализама итд. Зато би било наjбоље (и наjлакше) прећи на доследно морфолошки правопис с минималним броjем изузетака, што изузетно добро функционише у бугарском и руском - има скоро никаких недоумица ако можеш да анализираш морфологиjу. Релативно велики броj допуштених одступања од главног принципа српског правописа, уз то су нека без видљиве логике - нпр. зашто се никада не jедначе -дс- и -дш-, управо jе узрок многих недоумица попут ове с поДфорумом jер пречесто мораш да размишљаш шта да jедначиш и шта не.