Grad

[Бруни]

Ok. Opet na Vikipediji (gde bi drugde ) nastala je kilometarska rasprava oko nečeg što ja smatram totalno besmislenim. Elem, radi se o nekim slovačkim utvrđenjima, uglavnom iz 13. i 14. veka i kako ih imenovati. U slovačkom, svi oni imaju u svojim imenima reč "hrad", što na slovačkom (po rečima jednog Slovaka, a kasnije sam i ja potražila na netu i nekoliko rečnika tvrdi isto) znači zamak ili tvrđava. Druga strana, na osnovu odrednice iz Jednotomnika, tvrdi da to "hrad" treba prevesti kao "grad", zato što ta reč, između ostalog, kao značenje br. 2 nudi i "tvrđava, utvrđenje, zamak, kula u obliku tvrđave". I onda nudi primere Jerininog grada, i drugih "gradova" u Srbiji koji u svom imenu nose ovu imenicu.

Nisam ovo stavila u forum za prevođenje jer je očigledno da se ne radi o prevodu, nego o tumačenju reči "grad" na srpskom jeziku. Meni lično izgleda vrlo arhaično u toj upotrebi, i mislim da danas niko ne koristi tu reč u tom značenju, a da se ona u tom značenju pojavljuje samo u arhaičnom smislu — u narodnim pesmama koje su nastale boga pitaj kad, i imenima tih istorijskih spomenika koji su tada dobili to ime (kad se reč "grad" i koristila aktivno za tvrđavu) a ne u moderno doba.

Šta vi mislite?

PS:Evo nekih primera. Staviću samo dva, tri, jer me mrzi da kopiram sve, ali to je to uglavnom.
Devinsky hrad
Zborovský hrad
Oravský hrad
I tako dalje.

Koga zanimaju ostali, može videti ovde spisak koji je postavio korisnik koji želi da se svi ti članci preimenuju u "grad".

[Stoundar]

A kako je ovo riješeno u papirnim enciklopedijama, kao što je Mala enciklopedija Prosveta?

[Бруни]

Ne znam, nemam enciklopediju.

[Stoundar]

A ko ima?

[Orlin]

Jа немам енциклопедиjу али могу да потврдим да jе у словачком и чешком hrad замак или тврђава - сваки ко jе био у Прагу и/или Братислави зна шта представља њихов hrad: pražský hrad, bratislavský hrad.
То што сам рекао односи се на савремене jезике, ако jе то архаизам, не знам.

[Шоми]

Ја бих оставио тврђава. Замак мислим да није добра употреба.

[Stoundar]

Ali ako su prevodi utvrđeni prije pedeset godina, nema svrhe izmišljati toplu vodu. Ko ima neka pogleda.

[rade]

Не знам шта је тачно предмет спора, не сналазим се баш с оним линком и тамошњом расправом. У српском данас реч "град" заиста значи "насељено место", чак не било какво, него с одређеним бројем становника (не знам колика је сада доња граница тога броја, али она постоји). Тачно је такође да је некада у српском, као и у словачком и чешком, та реч означавала утврду, тврђаву (Сметана: Vyšehrad,преведен као The HIgh Castle, ovde: https://en.wikipedia.org/wiki/M%C3%A1_vlast)". Kод нас се данас то значање чува у глаголима оградити и заградити, и у називу "градина" ("…по градини месечина сија мека…") Мислим да је куд и камо боље превести поменуте словачке називе са "тврђава", поготово ако фотографија тих објеката покаже да се заиста ради о тврђави, него стварати забуну - туриста очекује да види град као место за становање (сада или некада), а наилази на пушкарнице, лагуме и зидине.

Али, и ја мислим да нема потребе измишљати топлу воду, ако су се неки преводи већ усталили.

[J o e]

У Просветиној старој (послератној) енциклопедији нема, као ни у Бигзовој.

[Vukvuk]

A zašto ne bi ostao hrad? Kao praško Staroměstské náměstí > Starom(n)jestske nam(n)jesti.

[Stoundar]

Ali ni to ne mora ostati neprevedeno; potraži Vaclavske namjesti u RJN. Ne može ovako — moramo nekako istražiti stvoreni običaj.

[Stoundar]

У Просветиној старој (послератној) енциклопедији нема, као ни у Бигзовој.

A ne daju spiskove konkretnijih članaka pri kraju onih o pojmovima zamak, dvorac ili tvrđava?

[J o e]

Нисам имао времена то да тражим. Погледаћу.

[alcesta]

A ne daju spiskove konkretnijih članaka pri kraju onih o pojmovima zamak, dvorac ili tvrđava?

Kod mene ni ovoga nema, moja enciklopedija je iz ’86.

Sećam se da je tvrđava "grad" i na slovenačkom. I ja bih to prevela, osim ako ovo "hrad" nije postalo deo imena mesta.

[Бруни]

Фазон је у томе што то "храд" уопште не значи град. А и нашли смо доказ да не треба користити реч град у значењу тврђава.

U terminološkom smislu, ova nekadašnja uporišta odbrane, gotovo bez izuzetka, označavana su pojmom "srednjovekovni grad".3 Ako pođemo od nekadašnjeg značenja te reči, kao odrednice koja se prevashodno odnosi na utvrđeno mesto, ne bi trebalo da bude zabune. Reč "grad", u starosrpskom, kao i u drugim slovenskim jezicima izvorno se odnosila na ograđeni, branjeni, odnosno fortificirani prostor, bez obzira na njegovu veličinu ili složenost struktura. Čak su i manastirska obziđa tokom srednjeg veka označavana tim pojmom.4 (…) To srednjovekovno značenje zadržalo se i u poznijim vremenima. Primera radi, treba pomenuti da je još pre jednog stoleća ograđeni manastirski kompleks u Studenici lokalno stanovništvo nazivalo gradom. Razvojem naselja, pojam grada se širi na utvrđena podgrađa, odnosno urbanizovane prostore, a potom i na neutvrđene urbane naseobine, dobijajući tako svoje sadašnje značnje.7 Nažalost, ova reč, izmenjenog značenja, u savremenom srpskom jeziku često se, bez odgovarajućeg objašnjenja, koristi za označavanje srednjovekovnih utvrđenja. To prosečno obrazovane čitaoce, ali i neke od poslenika nauke, navodi na neutemeqene zaključke o etapama urbanizacije srpskih zemalja u srednjem veku.

Марко Поповић, Замак у српским земљама позног средњег века, стр. 190