Скренули смо дискусију на то, да ли познавање матерњег језика предака одређује изговор презимена. То уопште није моја теза. Мене интересује какво је правило код навођења наших презимена која су транскрибована на енглески, како сам то горе и навео. Замислимо ситуацију у којој наш Петар Јовановић оде у Америку. Прво што ће му Immigration урадити, то је да му промени презиме на Jovanovich, јер ћ немају у писму. Дакле, новопечени Jovanovich, ожени се и добије сина и због сећања на оца да му име Jovan. Мали не научи српски и једнога дана отац га доведе да посети стари крај. И сад питање: Да ли су у Јагодину дошли Петар и Јован Јовановић, или Петар Јовановић и Џоуван Џованович?
Ја сам разумео да транскрипција служи да нашим писмом и нашим изговором представимо имена која нам долазе из других језика. А шта када је име наше, само се шетало по свету и вратило кући?