Ако некога поштујем, то је Клајн, стога прихватам обајшњење. Мене је интересовало правило. Указао бих ипак на следеће: питање, упућено Клајну око Џона и Сесара, разликује се од случаја с Мазићем утолико, што ми свеједно морамо да транскрибујемо њихова имена (прва двојица), само је питање да ли да то радимо преношењем из енглеског, или из шпанског. Када се ради о именима нашег порекла и то оним, која су код нас итекако жива, велико је питање да ли треба да важи исто правило, јер ми то транскрибујемо назад у оригинални језик. Чему корисном онда служи транскрипција? Она само изазива апсурдну ситуацију, што сам илустровао с оцем и сином Јовановићима.
Не знам каква су правила за транскрипцију у шпанском језику, али ми нешто не изгледа да би они тамо у Колумбији, или одакле су већ поменута лица, пренели назад своја сопствена шпанска презимена на амерички начин. Такође би било интересантно видети како Пољаци транскрибују Бжежинског и да ли то уопште раде. Али, наравно, то је питање правила транскрипције у тим језицима.
Мени поприлично смета нешто друго: већ сам показао, али на то није нико обратио пажњу, да када нам се -ић преко енглеског врати назад као -ич, уместо хрватског или српског презимена добијамо словеначко, или пољско. Да ли нам треба таква забуна? Тако је за мене Питер Богданович је очигледно Словенац (односно Словено-Американац, како захтевају правила политкоректности), а ако га прочитам као БогданОвич, онда постаје Пољак.
У закључку: као инжењер ја волим да поштујем правила, према томе, ако смо утврдили шта је правило, ја ћу поштовати правило. Врло невољно и несрећно, али ћу поштовати.