Ма слажем се, мада бих волео да уз речник видим и изворна истраживања, увек ме занима како је неко, кога зовемо експертом, извео своје закључке.
Допуна основе за моје питање: ствар се компликује тиме, што не застаревају сви облици једнако у свим крајевима. На пример, херцеговачки говор доследно чува енклитике и проклитике (у Требињу ће вам казати да је нешто "прЕкомоста"), у Шумадији се живи "Укући", а у Београду "у кУћи" (сећам се колико ми је ово сметало кад сам дошао овде на студије, а вероватно се и у Београду некада говорило као у Шумадији). Да ли су енклитике застареле и ко ће прогласити да јесу?
Ово питање има и једну социолошку димензију: становници већих градова, где се језик очигледно брже мења него у унутрашњости, гледају с висине на људе, који долазе из крајева где се неке језичке форме спорије мењају и којима се порекло види чим проговоре. Можда то није тачно, можда се ту оглашава мој комплекс човека руралног порекла, али мени стварно није јасно (у смислу: не знам шта каже норма и да ли на њој треба инсистирати) да ли треба да исправљам мога сина када каже " излазим из кУће", уместо "Изкуће"?