Massachusetts Institute of Technology

[Farenhajt]

Nije to loše, Vuče, ali sad se pitam da li bi kod nas zbilja bilo umesno univerzitetom proglašavati ustanovu koja se bavi, suštinski, samo jednom granom ljudskog znanja (eventualno s više srodnih ogranaka).

Srpskom pojmu univerziteta više odgovaraju Stenford, Jejl, Kembridž i sl., gde se može studirati i medicina, i pravo, i matematika, i ekonomija itd.

[Stoundar]

Ali zar akronim MIT nije toliko poznat da stvarno ne moramo komplikovati stvar? Jednom ostavimo naziv u izvornom pisanju, u daljem tekstu MIT. Zašto bi pisac ovoliku muku mučio da bi mu na kraju prevod ostao netačan?

[Часлав Илић]

Мени је нормално: једном преведено име, у даљем тексту само транскрибовани акроним (а не акроним над преводом). Тако се институције у мојој сфери деловања помињу у текстовима енглеском, на пример German Aerospace Center једном а даље у тексту DLR (од Deutsches Zentrum für Luft- und Raumfahrt, које се нигде не помене), или Central Aerohydrodynamic Institute једном а даље у тексту TsAGI (од Центральный аэрогидродинамический институт, које се нигде не помене).

[Vukvuk]

Nije to loše, Vuče, ali sad se pitam da li bi kod nas zbilja bilo umesno univerzitetom proglašavati ustanovu koja se bavi, suštinski, samo jednom granom ljudskog znanja (eventualno s više srodnih ogranaka).

Srpskom pojmu univerziteta više odgovaraju Stenford, Jejl, Kembridž i sl., gde se može studirati i medicina, i pravo, i matematika, i ekonomija itd.

Pa nije baš tako uzak ni MIT, pogledaj koje sve oblasti pokrivaju: http://web.mit.edu/education/.

Ali ja samo ističem kako su oba pitanja otvorena: i kako prevesti institute i kako prevesti technology.

Kod institute, treba imati u vidu, kao što sam rekao, da se i neke ruske visoke škole zovu instituti. Neko je u tom kontekstu pomenuo zavod kao mogući prevod (meni se, iskreno, ne sviđa); ali onda sam se setio da i rusko vuz treba misliti kako prevesti.

Kod technology, treba razjasniti šta tačno obuhvata ili, pre, kako se koristi ta reč na engleskom i na srpskom. Takođe treba imati u vidu i fr. écoles polytechniques i slične termine u drugim jezicima (it. politecnico, šp. politécnico, nem. Polytechnikum).

A tu je i opcija izvornog pisanja, koju pominje Stoundar, a koja je i meni najbolja, posebno ako se piše latinicom.

[Stoundar]

Časlave, moraš do sutra da napišeš tekst i ne smiješ napraviti grešku u prevodu. Šta onda?

[rade]

Nije to loše, Vuče, ali sad se pitam da li bi kod nas zbilja bilo umesno univerzitetom proglašavati ustanovu koja se bavi, suštinski, samo jednom granom ljudskog znanja (eventualno s više srodnih ogranaka).

Није само једна грана - сајт МИТ-ја показује да тамо има свега и свачега из разних области природних и друштвених наука. Према нашим прописима, универзитет мора да има најмање три факултета. Реално, МИТ далеко надмашује тај број (мада  би његово "30 departments", строго говорећи,  требало превести са "30 катедри", или "30 одсека", а не "30 факултета") тако да бих рекао да потпуно заслужује назив "универзитет". Мада, мислим да то "универзитет" не може да се "прими", установа је и код нас превише позната као "институт", тако да МИТ = "Масачусетски институт за технологију"  изгледа као најбоља опција.

[Часлав Илић]

Časlave, moraš do sutra da napišeš tekst i ne smiješ napraviti grešku u prevodu. Šta onda?

Онда текст уопште не напишем. Такви услови мени нису прихватљиви, нити ми је ико икад постављао такве услове.

Под нормалним условима овако. Грешке у преводу овде не може бити, јер нема признатог арбитра који би грешку могао да прогласи. Може да буде само одступање од распрострањеног превода, каквог не знам да ли има или нема, али сумњам да нема. Помињане нијансе значења речи институт и технологија кроз језике сматрам исувише ситним да би утицале на превод, па бирам најпрозирнији превод који је и стилски прилагођен: Масачусетски технолошки институт. Формулација „за технологију“ пре иде када следи опис технологије или још нека област деловања („Институт за технологију нуклеарних и других минералних сировина“, „Институт за технологију и хигијену меса“), но и такву формулацију сматрам сасвим пристојном. Не сматрам никаквим проблемом самим по себи постојање различитих превода у различитим текстовима. Свађао бих се са лектором који би мењао превод који бих ја употребио; а можда и са рецензентом који би га мењао, у зависности од тога колику сенку баца. Овим наглашавам недостатак арбитра, те да ако дође до сукоба укуса, разрешење мора наступити декретом вишег у ланцу исхране.

[Шоми]

Замало да те премунта Стоундар да напишеш изворно.

[Stoundar]

Znači, bolje da u tekstu upotrijebiš prevod s kojim se svaki čitalac ne bi složio nego da ostaviš tačan naziv u izvornom pisanju? Zar je takva isključivost u skladu s normom srpskog standardnog jezika?

Dobro, a sad zamisli da pišeš članak o takmičenju mladih autora s MIT-ja i moraš navesti naslove pripovijetki koje su dobile nagradu, a ono sve igra riječima do igre riječima. Hoćeš li se onda prihvatiti književnog prevođenja? Naravno, morao bi pročitati svaki od njihovih tekstova, samo da bi bio siguran u svoj prevod.

[Бруни]

Dobro, a sad zamisli da pišeš članak o takmičenju mladih autora s MIT-ja i moraš navesti naslove pripovijetki koje su dobile nagradu, a ono sve igra riječima do igre riječima. Hoćeš li se onda prihvatiti književnog prevođenja? Naravno, morao bi pročitati svaki od njihovih tekstova, samo da bi bio siguran u svoj prevod.

Ne, neće ih prevoditi, nego će ih navesti u originalu. Samo ako je pripovetka već prevedena, onda će navoditi i naslov na srpskom. Nije na autoru članka da se bavi književnim prevođenjem.

[Часлав Илић]

Znači, bolje da u tekstu upotrijebiš prevod s kojim se svaki čitalac ne bi složio nego da ostaviš tačan naziv u izvornom pisanju?

У начелу, да — није неопходно да други имају исти укус као ја. У пракси, не очекујем да се ниједан читалац не сложи са мојим преводом, већ само понеки.

Dobro, a sad zamisli da pišeš članak o takmičenju mladih autora s MIT-ja i moraš navesti naslove pripovijetki koje su dobile nagradu, a ono sve igra riječima do igre riječima. Hoćeš li se onda prihvatiti književnog prevođenja? Naravno, morao bi pročitati svaki od njihovih tekstova, samo da bi bio siguran u svoj prevod.

Контрапитање: замисли да пишеш чланак латиницом о такмичењу младих аутора са Ломоносова, и онда ово ресто. Шта ћеш урадити? Применом овог критеријума, симетричности (Еро и кадија), у оквиру осталих околности одлучио бих шта ћу.

[Stoundar]

Htio sam reći „s kojim se poneki čitalac ne bi složio“, ne da se ama baš niko ne bi složio s prevodom, ali sam možda upotrijebio dvosmislenu ili netačnu formulaciju.

Odgovor na kontrapitanje: ostavio bih naslove u ruskoj ćirilici, osim ako ne postoji koji razlog za transliteraciju (sad mi ne pada na pamet), kada bih primijenio neki od rasprostranjenih sistema transliteracije ruskog.

[Бруни]

Odgovor na kontrapitanje: ostavio bih naslove u ruskoj ćirilici, osim ako ne postoji koji razlog za transliteraciju (sad mi ne pada na pamet), kada bih primijenio neki od rasprostranjenih sistema transliteracije ruskog.

Pa zar nije dovoljan razlog to što moraš tekst napisati u latinici?

[Farenhajt]

Pogrešio sam, priznajem.

Ali na sajtu MIT-a stoji i da on obuhvata "five schools" - arhitekturu, tehničke nauke, društvene nauke, menadžment i prirodne nauke - te se onda "univerzitet" nameće kao rešenje, pošto američko "school" u visokoškolskom kontekstu prevodimo kao "fakultet" (npr. Harvard Medical School).

[Stoundar]

Bruni: ako možemo u ćiriličkom tekstu pisati engleskom latinicom kad nam nema druge, možemo i u latiničkom u istoj situaciji pisati ruskom ćirilicom. S obzirom da znaš srpsku ćirilicu, i ruska će ti biti prilično prozirna — šta će ti latinička transliteracija ruskog?