Massachusetts Institute of Technology

[Бруни]

Pa nije da nam nema druge. Postoje, kao što i sam reče, sasvim prihvatljivi sistemi transliteracije ruskog u latinicu. Što bismo onda mešali pisma i otežavali život ljudima koji ne čitaju ćirilicu? Jer, ne radi se o meni, nego o nekom ko ne zna ćirilicu, jer zašto bi inače bio postavljen uslov da se piše u latinici?

[Stoundar]

Ali ovdje govorimo o srpskom standardnom jeziku, čiji korisnici čitaju ćirilicu. Neću da previše skrećemo s teme.

[Farenhajt]

Čak ni u domaćim ćiriličnim tekstovima ne ostavljamo imena iz ćiriličnih jezika u originalu, nego ih prilagođavamo našoj ćirilici (Чајковски, ne Чайковский). Stoga je preslovljavanje na latinicu po nekom od propisanih sistema celishodnije, a ako nivo teksta nameće potrebu, pri prvom pojavljivanju navešće se izvorni ćirilični oblik u zagradi:

Čajkovski (Пётр Ильич Чайковский)

U svojoj praksi ponekad moram da u engleskom tekstu navedem bibliografski izvor ruskog porekla čiji engleski prevod ne postoji. Onda koristim i jedno i drugo: navodim prvo originalni ruski (tj. ćirilični) oblik imena autora i naziva dela, a zatim u uglastoj zagradi dajem sve to preslovljeno na englesku latinicu.

[Бруни]

I dobro, šta smo onda zaključili? Masačusetski institut za tehnologiju, Tehnološki institut u Masačusetsu, original, transkripcija ili nešto deseto? Stvarno smo majstori da od jedne tako proste stvari napravimo diskusiju od dva’es’ stranica…

[Stoundar]

Farenhajte: ne govorimo o ličnim imenima nego samo o hipotetičkim naslovima pripovijetki mladih autora sa Lomonosova. Imena možemo transkribovati, naslove možemo ostaviti u originalu, prevesti ili transliterirati. Pitanje je, šta ako ne želimo da se prihvatamo književnog prevođenja? Vjerujem da bismo u tekstu pisanom srpskom ćirilicom ostavili takve naslove u ruskoj ćirilici, a isto u latinici u okviru srpskog standardnog jezika. Ne znam, meni transliteracija ruske ćirilice djeluje suvišno, osim ako ne želimo postupiti jednoobrazno u slučaju dodatnih naslova iz kineskog, japanskog i drugih jezika sa pismima za koja se očekuje da će čitaocu biti potpuno neprozirna.

[Farenhajt]

Izvinjavam se što nisam odmah dobro shvatio o čemu je reč.

Ako ne postoji "zvanični" prevod tih pripovedaka (tj. nešto što je u Narodnoj biblioteci zavedeno pod svojom CIP karticom), onda je "ad hoc" prevođenje naslova umesno samo ako se stavi u zagradu nakon originalne ruske verzije naslova - ispisane ruskom ćirilicom, dakako - gde će onda taj prevod biti samo provizorna informacija za čitaoca šta naslov znači.

Primer: "U pripoveci Жизнь Мёбиуса (Mebijusov život) Sokolov opisuje…"

[Бруни]

Izvinjavam se što nisam odmah dobro shvatio o čemu je reč.

Ako ne postoji "zvanični" prevod tih pripovedaka (tj. nešto što je u Narodnoj biblioteci zavedeno pod svojom CIP karticom), onda je "ad hoc" prevođenje naslova umesno samo ako se stavi u zagradu nakon originalne ruske verzije naslova - ispisane ruskom ćirilicom, dakako - gde će onda taj prevod biti samo provizorna informacija za čitaoca šta naslov znači.

Primer: "U pripoveci Жизнь Мёбиуса (Mebijusov život) Sokolov opisuje…"

O Bože! Pa ja to isto rekoh pre nekoliko desetina postova! Opet smo otišli u gadan off. Šta sad, ja da opet seckam? Možemo li se vrnuti na temu, pliz? Kakav je zaključak, dakle?

[rade]

…meni transliteracija ruske ćirilice djeluje suvišno…

Руска азбука ипак има шест слова која ми немамо. Ако се она нађу у наслову те хипотетичке приповетке уопште нема гаранције да ће читаоцу оригинални наслов бити "провидан" у мери да може да га прочита (изговори), на пример "Щенок Юрия Ильиных".

[Farenhajt]

Tu ne postoji problem jer će se tako ostavljen naslov snabdeti provizornim prevodom - Psetance Jurija Iljiniha (ako se ne varam?) - koji će onda poslužiti pri čitanju.

[Stoundar]

Poenta je bila da nam neće mnogo pomoći Shhenok Jurija Il’inyh, tako da nema svrhe transliterirati rusku ćirilicu.

[rade]

Неће нам (много) помоћи, слажем се, али је моја поента била да када гледам у неки низ знакова за које не знам шта су, потпуно ми је свеједно да ли гледам у ЯЮЁЩЬЫЪ (руска ћирилица), XYWQ, или у 대한민국, све је непрозирно. Да бих се снашао у тој ситуацији, или ми треба превод, или ми треба траснкрипција, односно транслитерација. Еквивалентно Рус може гледати у наше "ђаче или џаче?", без транскрипције неће се снаћи.

[Шоми]

Опет се шири расправа ван теме.

Да сажмемо: закључили смо да би требало Масачусетски или (ген.) Масачусетса, институт или, вероватно боље, универзитет те технолошки или за технологију.

Масачусетски технолошки универзитет. Ја мислим да је ово најпримеренији превод.

[Stoundar]

A ja mislim da se treba držati čvrstog tla i ostaviti naziv u izvornom pisanju.

[Orlin]

A ja mislim da se treba držati čvrstog tla i ostaviti naziv u izvornom pisanju.

И jа мислим тако: изворно jе наjбоље jер просто не можеш да погрешиш, а и лако jе претражити интернет по том називу. да би нашао више информациjе.

[Farenhajt]

Опет се шири расправа ван теме.

Да сажмемо: закључили смо да би требало Масачусетски или (ген.) Масачусетса, институт или, вероватно боље, универзитет те технолошки или за технологију.

Масачусетски технолошки универзитет. Ја мислим да је ово најпримеренији превод.

Da li deluje oksimoronično ako je neko završio antropologiju, istoriju, književnost ili politikologiju na tehnološkom univerzitetu? Reč "institut" je manje usmerena, a u krajnjoj liniji, ni oni sami nisu menjali naziv ni kad su se od izvorno tehničke institucije proširili na druge grane.