Nova slova za srpsku latinicu

[Миланче]

>>Izdvojeno odavde.<<

Мени је јако глупо то што пише „што би се могло помешати у латиници“. Лепо реформишемо латиницу и додамо по једно слово за њ, љ и џ. И ондак можемо Сантјага и Дјега прозивати, а инјекцији се ишчуђавати.

[Farenhajt]

Smislio je Đura Daničić takvu latinicu još davnih dana, ali je od četiri predložena nova slova u praksu ušlo samo jedno: đ.

Preostala tri (zamene za dž, lj, nj) mogu se, koliko znam, danas naći samo u Rječniku JAZU (možda ipak i u još ponekoj opskurnijoj publikaciji).

[Шоми]

Залагао се касније и Шипка да се то уведе, али су га гледали као да је пао с Марса.

[Бојан Башић]

Smislio je Đura Daničić takvu latinicu još davnih dana, ali je od četiri predložena nova slova u praksu ušlo samo jedno: đ.

Залагао се касније и Шипка да се то уведе, али су га гледали као да је пао с Марса.

A između njih dvojice Slobodan Nedeljković. I moguće je da oni nisu jedini — a ako i jesu, prilično je izvesno da neće ostati jedini (tj. da će se u nekoj budućnosti opet pojaviti izvesni Pera Perić sa sličnim predlogom). To mi je potpuno neshvatljivo — zar stvarno ima ljudi koji veruju da će, kao pojedinci, bilo šta ovog tipa isterati? Tako je još mogao verovati Đura Daničić (pa je opet i on bio samo 25% uspešan), a na kakav način razmišljaju ovi lingvisti novijeg doba, to mi je potpuna misterija.

[Шоми]

Кад би иза предлагача стала нека институција, Одбор за стандардизацију, САНУ, Министарство образовања — мислим да би се направио помак к томе, јер и ја то сматрам јако добром замисли. Заправо, морао би неки угледни језикословац да иступа испред институције, али треба се ту пуно коцкица поклопити.

[Бојан Башић]

Mislim da bi i tada bilo jako teško — no dobro, postojale bi bar neke šanse za pomak. Ali upravo sam se u prethodnoj poruci zapitao šta oni očekuju da postignu kao pojedinci. Verovatno je svako od nas u stanju da smisli neku svoju verziju te tri grafeme koje nedostaju. I šta onda? Odem u dnevnu štampu s tim, dva dana se piše o meni, onda nekoj pevaljki ispadne zadnjica na koncertu pa me ta nova udarna vest izbaci iz novinskih stubaca, i gotovo. To je sve u startu jasno da će tako ispasti — otuda se i pitam kakva su njihova gledišta.

[Farenhajt]

Možeš li, Šomi, uopšte sebi predočiti KOLIKI bi to posao bio, i to u zemlji gde čak ni običan Pravopis ne može bez teških porođajnih muka? Hajd, kompjuterski fontovi još su i najmanji problem, ali šta ćeš s OGROMNIM knjižnim fondom na dotadašnjoj latinici? Da ga preštampavaš novim pismom? Koliko bi to vremena i para pojelo? Ili da ga ostaviš na policama? Onda čemu nova latinica?

I sve to zašto? Zbog šačice slučajeva kao što su Танјуг, инјекција, конјункција, конјунктура, надживети? Daleko je racionalnije smisliti neko grafičko rešenje za razdvajanje i normirati ga u nekom budućem pravopisu - npr. apostrof, pa bi transkripcija engleske reči "valuable" bila "val’juabl".

[Шоми]

Могу наравно. Мислио сам да то буде више као ова два нова црногорска слова: имамо их, супостоје, па ко жели да их користи — нека изволи, ко не жели — широко му поље. Ни на крај памети ми није било да се прештампавају толике књижурине (што би се рекло: за чије бабе здравље). Код нових издања на латиници такође би издавачима било препуштено да сами бирају. Сад, не верујем да би много њих пристало на то, али рецимо да би неки писац желео да му се објави књига том латиницом. За читаоце мислим да не би био никакав проблем прекључивање на нова слова, просто зато што се речи ионако не читају до краја, већ се њихове структура и значење распознају и раније. Уосталом, и данас виђамо да многи đ пишу као dj.

То с апострофом такође није лоше, већ се нпр. пин’јин тако бележи.

[Belopoljanski]

Мислим да се овде не говори о потпуној замени, него о увођењу.

[Farenhajt]

Samo uvođenje, a ne i zamena? Pa tek bi nas onda kolektivno smatrali ludacima Nisu nam bila dosta dva pisma za sopstveni jezik, pa smo smislili i treće? 

[Миланче]

Ако бисмо скоро увели нова слова за једно 30 година би се „примила“. Али мислим да би апостроф био безболније решење.

[Шоми]

Наиђох и на један Брборићев рад: http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=1450-89150001221B (може се и цео погледати у пе-де-ефу).

[Vukvuk]

Meni deluje najrazumnije da se pre svega uvede Ě za reflekse jata.

Što se tiče LJ i NJ, ako bi se nešto menjalo, pitanje je da li slediti češku tradiciju sa Ň ili poljsku sa Ń (L bi trebalo obeležiti analogno). Neke originalne varijante su mi stvarno van pameti.

Što se tiče DŽ i Đ, problem je malo delikatniji. Česi nemaju ni DŽ ni Đ, ali imaju Ď; međutim, ono je parnjak Ť, a ne Č ili Ć (doduše, oni Ć ni nemaju). Poljaci s druge strane imaju DŻ i DŹ, koji odgovaraju našim DŽ i Đ, ali to ne rešava problem digrafskog pisanja.

Brborićeve varijante EY, LY, NY, GY, DY su simpatične, ali ne zadovoljavaju po meni prirodan zahtev saobraznosti sa drugim slovenskim grafijama.

[Farenhajt]

…просто зато што се речи ионако не читају до краја, већ се њихове структура и значење распознају и раније.

To je tačno, i stoga postoji realna opasnost da se ljudi dosta sporo privikavaju na čitanje "nove" latinice. Recimo, ako "nj" zameniš kombinacijom slova "n" i nekog dijakritika - uzmimo uslovno da je to "ň" - onda bi se pri letimičnom čitanju "skraćeňe staze" vrlo lako pobrkalo sa "skraćene staze". A slutim da bi taj period privikavanja trajao predugo za uspešnu sudbinu nove latinice. Doduše, treba detaljnije ispitati ima li takvih slučajeva mnogo. Ali ostaje činjenica da nam je, vizuelno, to "j" svima urezano duboko u glavu.

[Шоми]

У праву си, такви случајеви би заиста изискивали одређено време привикавања, иако су све (званично бар) предлагане варијанте заправо изворне Даничићеве, мислим.

Чланак у Политици (где су код друге слике, наравно, обрнули редослед правилно-неправилно ).



Кад гледам из данашње перспективе, тј. да нам се то j из двослова урезало дубоко, ова графичка решења ми не делују довољно упадљиво. Код предложеног џ скоро да не би било проблема, јер су минимални парови са ђ ретки (џак : ђак, можда још понеки), али би вероватно представљали сметњу онима који већ мешају та два гласа, док ми њ и љ заиста делују превише неупадљиво (где је мало писано лат. љ готово идентично слову ј, само без тачке горе).