Nova slova za srpsku latinicu

[Farenhajt]

Ispašću možda glup u društvu, ali po čemu se veliko "Nj" s gornje slike (i štampano i pisano) razlikuje od običnog "N"?

[Шоми]

И ја сам се исто био запитао. Можда по стопицама (серифима).

[Бојан Башић]

Sva tri Šipkina slova su potpuno sumanuta. Zarez na L previše je neupadljiv, neprihvatljivo je da dva slova toliko liče jedno na drugo. Sve to isto, samo još daleko izraženije, važi i za njegovu varijantu slova NJ. Bukvalno imam osećaj, da daš detetu u drugom-trećem razredu osnovne škole (kad se već uči latinica) da smisli nova rešenja za sporne digrafe, da bi ideje bile bolje od ovih Šipkinih. Jedino je njegova varijanta slova DŽ đene-đene, mada i tu ostaje dilema zašto je ove kvačice turio posred slova, umesto da ih metne lepo na vrh kao kod Č, Š i Ž. Mislim da su Nedeljkovićeva rešenja (priložena uz poruku) dosta bolja, mada se i on malo preračunao s malim slovom LJ, budući da nema zadovoljavajuć pisani oblik (naime, ako pisani oblik sastavimo po istoj modli po kojoj je sastavljen i štampani, dobijamo malo slovo F!).

Uz to, ja nisam pojma imao ko je ovaj Nedeljković, jedino po čemu sam ga znao jeste upravo taj predlog latiničkih slova. I uzeh sad da konačno vidim ko je čovek. Saznao sam da on predaje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, i da se bavi grafičkim dizajnom, konkretnije pismom sa tipografijom i kaligrafijom. To otvara zanimljivo pitanje: da li su za (hipotetičku) reformu pisma kompetentniji lingvisti ili tipografi?

Чланак у Политици (где су код друге слике, наравно, обрнули редослед правилно-неправилно ).

Ma ceo članak je cirkus. Što se slike tiče, ne verujem baš da su greškom obrnuli redosled, pre bih rekao da oni stvarno saopštavaju da tako treba. A slika koju nazivaju pravilnom ima čak dve greške: osim što N i J stoje jedno pored drugog (a što, ruku na srce, i nije bilo razjašnjeno kako je ispravno sve do P10), malo slovo J apsolutno nema šta da traži u verzalnom natpisu.

Zaključak članka isto je vrhunski: pa ta nova latinica ne mož’ da ne valja ako je Šipka koristi dok popunjava ukrštene reči!

[Farenhajt]

…mada se i on malo preračunao s malim slovom LJ, budući da nema zadovoljavajuć pisani oblik…

U nekoliko spontanih pokušaja pisanja takvog slova došao sam do zaključka da je možda najprikladnija osmica - motivisana gornjom omčom slova "l" i donjom omčom slova "j".

A nekako mi deluje da "lj" i "8" stoje jedno uz drugo dovoljno retko da eventualna zabuna nije problematična. (I u ćirilici vrlo lepo podnosimo slovo "Z" i cifru "3").

[Шоми]

Искрено, Бојане, чекао сам да ми кажеш ко је тај Недељковић, а видим да си се и ти тек недавно обавестио. Мени се не допада његово љ: ако смем да кажем — одвратно је, и много веће по висини од других слова, што је такође недопустиво. Не баш успели покушај комбиновања л и ј.

Вероватно је идеја залудна, као што кажете.

[Farenhajt]

Možda se za "lj" moglo iskoristiti poljsko ł Ł - verzal je već praktično isti, a problem pisanog slova bio bi manje izražen.

Ali, ček malo - što ne bismo u kontrasmeru kopirali Vuka Karadžića? On je bez nekog ustručavanja iz latinice pozajmio "j" kad mu je zatrebalo.  Je li vreme da ćirilica uzvrati uslugu?

zaљubiti se, meњaњe, briџ

(Opća konsternacija, za kojom slijedi grohot )

[Бојан Башић]

Možda se za "lj" moglo iskoristiti poljsko ł Ł - verzal je već praktično isti, a problem pisanog slova bio bi manje izražen.

To je i bila Nedeljkovićeva polazna tačka (što je i iskoristio za verzal), ali što se malog slova tiče, smatrao je da će previše ličiti na malo T.

[Vukvuk]

Ja bih napravio nešto ovako:

Aa Bb Cc Čč Ćć Dd Ee Ěě Ff Gg Hh Ii Jj Kk Ll Ĺĺ Mm Nn Ńń Oo Pp Rr Ss Šš Tt Uu Vv Zz Žž Ǯǯ Ʒ́ʒ́

Umesto Ĺĺ Ńń možda Ľľ Ňň.

Nova slova bi bila Ěě za jat, Ĺĺ Ńń / Ľľ Ňň za /ʎ, ɲ/, Ǯǯ Ʒ́ʒ́ za /dʒ, dʑ/.

Ostao bi prostor za Śś Źź /ɕ, ʑ/ (kao i sad) i Ʒʒ /dz/.

Ovo poslednje ima tu glasovnu vrednost i u nekim drugim jezicima, a njegovim uvođenjem bi se uspostavila potpuna paralela između Cc Čč Ćć (bezvučni) s jedne i Ʒʒ Ǯǯ Ʒ́ʒ́ (zvučni) s druge strane.

Sa Ľľ Ňň umesto Ĺĺ Ńń sistem bi bio kompatibilan sa češkim, koji još ima Ďď Řř Ťť, slovačkim, koji još ima Ĺĺ Ŕŕ, i lužičkosrpskim, koji još ima Łł (doduše, Lužičani, poput Poljaka, koriste Ńń).

Sistem bi sasvim odgovarao i poljskom (iako je trenutno njihov sistem sasvim drugačiji).

Svima bi njima ostao problem jedino sa digrafom <ch>.

Meni se sistem čini jako dobrim.

[Belopoljanski]

Možda se za "lj" moglo iskoristiti poljsko ł Ł - verzal je već praktično isti, a problem pisanog slova bio bi manje izražen.

Ali, ček malo - što ne bismo u kontrasmeru kopirali Vuka Karadžića? On je bez nekog ustručavanja iz latinice pozajmio "j" kad mu je zatrebalo.  Je li vreme da ćirilica uzvrati uslugu?

zaљubiti se, meњaњe, briџ

(Opća konsternacija, za kojom slijedi grohot )

Једно скретање са теме, али колико је та „латинска јота“ чињеница, а колико ондашње пропагандно средство против Вука које је опстало до данас? Постојала је традиција писања ћириличног „кратког И“ на сличан начин као ј без тачкице, а „латинска јота“ је из чисто практичних разлога везаних за тадашње штампање, на исти начин на који је Русија у време Петра Великог увела „латинско“ а, е и сл.

[Миланче]

Ево шта се мени лично свиђа, пољско Ń, ń за Њ, словачко Ĺ ĺ за Љ, а за Џ ми се свиђа оно као Ђ само са хачеком.

[ГУСAР]

Moжда за Џ слово Ǧ?

Џ=>Ǧ
џ=>ǧ

[Stoundar]

A zar ne bi bilo lakše reformisati ćirilicu po uzoru na savremene greške u preslovljavanju? Obrazac već imamo i koristi se u praksi, samo ga treba ozvaničiti:

Nj — Нј
Lj — Лј
Dž — Дж

… a ova stara slova rezervišemo za dodatna latinička:

W — Њ
Q — Љ

S obzirom na to da smo u 21. vijeku a ne u 19, ovaj prijedlog je „ozbiljan“ koliko i svi dosadašnji.

[Шоми]

Па није, јер од савршенијег система правиш мање савршен. Пресликавање <lj> → <лј> иде на уштрб функционалности и против начела на коме почива наш језик: један глас, једно слово.

[Stoundar]

Kako ometa funkcionalnost kad omogućava lakše preslovljavanje u ćirilicu, dok sitnice tipa jedan glas — jedno slovo nikako ne ometaju širenje latinice u svom dosadašnjem obliku?

[Шоми]

Зар је дефинисање три додатна параметра и три изузетка при пресловљавању непремостив проблем?