Džaba, narode, i forum i sajt…

[Belopoljanski]

А што се тиче свега осталог, можда би тај матерњи језик требало и избацити из мале матуре. Која је поента? Постоје далеко практичнија знања која би 14-годишњак требало да има, а нити их има, нити се бодују, и далеко битнијих питања од нпр. способности да таксативно наведе непроменљиве речи у српском језику. Ово са математиком и српским се вуче прилично дуго.

За основну школу је далеко приличнији неки тест општег знања или могућност одабира предмета у зависности од тога како жели да се усмерава. Разумем ја да је ово форум о српском језику, али овде смо својевољно и јер нас та тема занима, а не под принудом. Па да се још и неки из те струке толико убацу̏ју на важност своје струке, па би према мерилима свог вишедеценијског активног бављења правописом да поништавају тачне одговоре основцима због баналних грешака.

[Бруни]

U našim školama se na časovima istorije i srpskog deca uče nacionalizmu, ukupna istorija koju uče je maltene potpuno nebitna; […] svi kontrolni se prepisuju, u bolje škole se upisuje "preko veze"; u našim školama je svaki treći učenik žrtva "vršnjačkog nasilja".

Ništa više ni manje nego u okolnim državama.

Ovde se apsolutno slažem, i ne samo u okolnim, nego svuda u svetu. Naravno da će se u svakoj zemlji najviše pažnje posvećivati upravo nacionalnoj istoriji, jer ona je upravo najvažnija za određenu naciju. To nije ništa čudno niti specifično srpsko. Pa ovde svi moji prijatelji se sećaju kako su morali da bubače napamet svih 36 vizigotskih kraljeva od kojih im se život smučio.   Šalu na stranu, nacionalna istorija je nešto sasvim normalno. Sasvim je drugo pitanje način na koji se ona predstavlja deci. Nisam videla udžbenike, ali imam dva prijatelja nastavnika istorije kojima bezrezervno verujem i ne čini mi se da je materija predstavljena pristrasno.

[Бруни]

А што се тиче свега осталог, можда би тај матерњи језик требало и избацити из мале матуре. Која је поента? Постоје далеко практичнија знања која би 14-годишњак требало да има, а нити их има, нити се бодују, и далеко битнијих питања од нпр. способности да таксативно наведе непроменљиве речи у српском језику. Ово са математиком и српским се вуче прилично дуго.

Ne znam kakvi su testovi, ali po onom što su pitali na V. u vezi sa tim (pa i ovde), mislim da je većina toga apsolutno nepotrebna. Ipak, ne bih potpuno izbacivala maternji jezik. Umesto da navode vrste reči u rečenici (što je zaista apsolutno besmileno i nepotrebno), ja bih pitanja skoncentrisala na pravopis i konkretna gramatička pitanja (tipa, da li se kaže u ulicu ili u ulici, i sl.) koj aće im pomoći zaista da sutra pravilno pišu i govore. Znati prepoznati subjekat, predikat, prilog, i sl. u rečenici, nema nikakvu konkretnu, upotrebnu svrhu, ali znati kad se koji padež koristi, kad se piše veliko a kad malo sloov, kad crtica, kad crta (Mnogi ne znaju uopšte da crta postoji!) , da se kaže oPsidijan a ne oBsidijan, svakako te priprema za budućnost bez obzira šta dalje studirao/učio. Treba se skoncentrisati na ono što zaista koristi u životu, a manje korisne stvari ostaviti za one koje određena nauka zaista zanima i žele da je studiraju.

[Vukvuk]

Bruni, nacionalna istorija nije isto što i nacionalistička istorija. Deca u Srbiji sa 14 godina čitaju Pilipendu, a sa 16 idu da pale hrvatsku ambasadu. I posle niko nije kriv. Ali da ne nastavljamo u tom pravcu.

[Бруни]

Bruni, nacionalna istorija nije isto što i nacionalistička istorija. Deca u Srbiji sa 14 godina čitaju Pilipendu, a sa 16 idu da pale hrvatsku ambasadu. I posle niko nije kriv. Ali da ne nastavljamo u tom pravcu.

Za to se obrati roditeljima i društvu, ne školi. Ne vaspitavaju decu samo nastavnici u školi na časovima istorije.

Ja znam takođe decu koja sa 16 rade neke druge stvari, a nacionalna istorija i paljenje hr. zastave/ambasade im je zadnja rupa na svirali.

[Farenhajt]

Bilo bi lepo da deca znaju i pravopis i sve drugo što treba da znaju i da sve bude kako treba, ali pošto ništa nije kako treba, i o tome svi ćute, cela histerija oko pravopisa je za mene čak uvredljiva. Posebno što se cela priča sve vreme veštački naduvava, da bi se izazvalo ogorčenje oko nečega što zapravo nije toliko bitno (u srazmeri prema drugim stvarima koje su problem u školskom sistemu; po meni je čak i ispravno — govoreći o slučajevima 1960 godine / 1960. godine ili sveti Sava / Sveti Sava, a mislim da su to realne greške, a ne sveti sava), jer se ispostavlja da je pravilo zapravo bilo i ranije na snazi i prećutno poštovano od većine profesora, a ovog puta je naglašeno samo zbog onih koji to nisu činili.

Lepo je što smatraš da prvo treba rešavati neke preče probleme u društvu i školstvu. Ali s druge strane, izgleda da je to veliki otklon od tvog pređašnjeg svjetonazora:

U redu je rodna senzitivizacija jezika, ali ima prečih pitanja - kakav je to argument? Je li rodna senzitivizacija u redu ili nije u redu? Ako je u redu, onda preča pitanja ništa ne menjaju na stvari, a ako nije u redu zbog prečih pitanja, zašto onda kažete da jeste u redu a mislite da nije?

[Vukvuk]

А што се тиче свега осталог, можда би тај матерњи језик требало и избацити из мале матуре. Која је поента? Постоје далеко практичнија знања која би 14-годишњак требало да има, а нити их има, нити се бодују, и далеко битнијих питања од нпр. способности да таксативно наведе непроменљиве речи у српском језику. Ово са математиком и српским се вуче прилично дуго.

За основну школу је далеко приличнији неки тест општег знања или могућност одабира предмета у зависности од тога како жели да се усмерава.

Slažem se.

Pogledaj primere PISA testova iz matematičke i naučne pismenosti i razumevanja pročitanog. Možda nisu sasvim primereni da takvi testovi budu prijemni za srednju školu, ali je bitan koncept.

[J o e]

далеко битнијих питања од нпр. способности да таксативно наведе непроменљиве речи у српском језику.

Граматичких питања скоро да нема. А откад пратим тестове није ни било питања где таксативно набрајаш неке категорије, већ траже од тебе да препознаш врсту речи. Мислим да није превише од основца тражити да разликује именицу, глагол и придев.

Прошле је године, на пример, на завршном испиту било само једно питање из морфологије, у којем је требало, између осталог, да се препозна род придева Бетовенова соната. Од стотинак радова које смо прегледали само је неколико ученика „уболо“ женски род (падеж — био је неки коси — скоро да није нико). А то нису непотребна граматичка знања, то није ни општа култура, то је коришћење најосновнијих когнитивних способности. Ваљда и неписмена баба интуитивно разликује родове.

[Belopoljanski]

Ја се извињавам што о овим стварима причам напамет, али прво ми падну на памет тестови из мог времена и онда напишем одговор, а и не помислим да су се неке ствари отад битно промениле.

На пример, кад сам ја завршавао основну школу (тамо негде средином деведестих), није постојала мала матура већ само пријемни за средње школе који је био једнак за све 4-годишње школе. Разликовао се само неопходан минимум за пролазност. А тад су питања била прилично тешка, градиво за припремање опширно и нису постојале никакве збирке попут ових данас, где се зна да ће већина питања бити преузета одатле.

А градиво српског је било тешко. Сад кад размислим, ја сам практично све своје знање из граматике и правописа стекао у основној школи, а не у гимназији где нам је настава српског практично била курс домаће и светске књижевности. Хм, сад сам збуњен. Можда је осмолетка заиста и време и место да се покупи главница тог знања и можда 14 година и није толико мали узраст.

[Vukvuk]

А то нису непотребна граматичка знања, то није ни општа култура, то је коришћење најосновнијих когнитивних способности. Ваљда и неписмена баба интуитивно разликује родове.

Pa zar ti se ne čini da nešto nije u redu sa takvim testom?

[rade]

А градиво српског је било тешко. Сад кад размислим, ја сам практично све своје знање из граматике и правописа стекао у основној школи, а не у гимназији где нам је настава српског практично била курс домаће и светске књижевности.

Да подржим ово: после дрила у основној школи, који је можда био такав због наставника, не знам, у гимназији сам се толико досађивао на часовима граматике (а било је и таквих, ред граматике, ред књижевности) да је професорка дозволила мени и једном колеги да уопште не присуствујемо тим часовима. Кад је на реду књижевност, били смо присутни и врло активни, кад је на реду граматика, други се зноје док ми играмо кошарку. Дан-данс се сећам тог наставника (после 44 године) : а, али, него, већ; иако, премда, макар итд,

[J o e]

Pa zar ti se ne čini da nešto nije u redu sa takvim testom?

Једнако су поражавајући резултати и за вештину разумевања прочитаног.

Деца пристојно ураде само оно што може да се набуба.

[Vukvuk]

Pa da, ali je test za upis u srednju školu potpuno usklađen sa gradivom. PISA test nije.

Nije valjda tvoj zaključak da su deca lenja i glupa?

Jeste li vi u stvari protiv tolerisanja pravopisnih grešaka zato što je to "ponovno izlaženje u susret neznanju" dece koja "ionako samo bubaju i ništa ne znaju niti su zainteresovana za bilo šta"?

[J o e]

Нисам скоро гледао програме за основну, али се у пракси ни делић разумевања прочитаног и сл. не вежба.

Огроман број деце није толико лењ колико не жели да се удубљује у оно што се од њега тражи, већ да наштреба напамет решење.

[Farenhajt]

Da li su urođeno lenja i glupa - ne znam, zavisi od slučaja do slučaja.

Da li su većinom pretvorena u lenje i glupe stvorove - jesu. I taj će se proces samo nastavljati.

Trenutno je na delu sricanje testa koji će - spram ovakve dece kakvu imamo, tj. spram obrazovnog sistema koji ih takvima pravi - dati makar kakve rezultate koji bi se mogli prikazati Evropi. Drugim rečima, štimujemo testove spram dece.