Породицо или породице

[Farenhajt]

Tjah, kako na to da ti odgovorim? Recimo, ni meni nije svojevremeno bilo jasno što je tebi čudno hrvatsko "pisat ću". Eto, čudno mi je. (Ograničava li mi se pravo na doživljaj čudnosti? Postoji li neka "začudnosna podobnost" ovde? )

Ne kažem da se ne može čuti u praksi - može - ali ga vrednujem isto kao uvredljiv vokativ "seljaku" spram standardnog "seljače". Tako su mi sve na -ico spram onih na -ice. A u sklopu "ožalošćena porodice" ipak se ne traži uvredljiv kontekst nego dostojanstveno-odmereno-neutralan.

Mogu ja i u epskoj poeziji (zvaničnoj svetinji naše književnosti) da nađem i "istraga poturica" i "ne imao", pa to opet ne znači da ću zabraniti policijskim organima da sprovode istragu, niti ću zabraniti oblik "nemao". Kontaš me.

[Бруни]

(Ograničava li mi se pravo na doživljaj čudnosti? Postoji li neka "začudnosna podobnost" ovde? )

Taman posla!

Mogu ja i u epskoj poeziji (zvaničnoj svetinji naše književnosti) da nađem i "istraga poturica" i "ne imao", pa to opet ne znači da ću zabraniti policijskim organima da sprovode istragu, niti ću zabraniti oblik "nemao". Kontaš me.

Razumem. Meni se čini ipak da ovde sa -ico/-ice nema razlike kao kod  -e/-u (kretenu, debilu i sl.) Barem ne u istom smislu obično/pežorativno. Možda su oblici na -u samo malo arhičniji? Ali opet, ima dosta ljudi kojima je oblik -ico sasvim normalan. A nisu ni dede ni seljaci. 

[Farenhajt]

Eno Džo na prethodnoj strani pobrojao šta je našao. "Porodico" nije našao u literaturi nego samo na Guglu (na kome možeš, naravno, naći sve što ti duša poželi).

[Belopoljanski]

Нисам из Београда, али нисам ни на планети Мелмак, већ ту на 75 км. Просечан Београђанин би заиста пре рекао „Хеј, моја породице“ него „Хеј, моја породицо“?

И „Поштована породице Јовановић“ уместо „Поштована породицо Јовановић“? Мом уху ово пре делује као промашен падеж и нешто што би пре изговорио брачни пар Карађорђевић, а не неки обичан говорник српског језика. Зар је могуће да облик „хеј, породицо“ некоме звучи толико провинцијално, као Славицо и Милицо? Мени на -е делује као да кажем „Пице, сад ћу да те поједем“ или „Скице, сад ћу да те нацртам“.

[Duja]

@Bruni: Isto. Ja preferiram oblike na -e, ali mi ni većina onih na -o navedenih gore ne zvuči neobično.

@BP: Meni su oba oblika OK (doduše, nisam Beograđanin ).

[Бруни]

И „Поштована породице Јовановић“ уместо „Поштована породицо Јовановић“? Мом уху ово пре делује као промашен падеж и нешто што би пре изговорио брачни пар Карађорђевић, а не неки обичан говорник српског језика. Зар је могуће да облик „хеј, породицо“ некоме звучи толико провинцијално, као Славицо и Милицо?

Видиш, мени је скроз исто. Можда ми овај на -о звучи мало необичније у том примеру, али свакако ми не звучи провинцијално. С друге стране, да ли има неке разлике између Славицо и Милицо, и породицо, која мени промиче? Има ли везе то што се ради о властитим (женским) именима? Јер, Славицо и Милицо стварно пара ухо, а потпуно је има исти суфикс (-ица) као и "породица".

[Farenhajt]

@BP: Zaleteo sam se gore kad sam prenebregnuo da dvosložne imenice ipak dobijaju -o. Da, i ja bih rekao "pico", "skico", "ptico". Ali nikad "porodico". Na ovoj mojoj planeti Melmak ljudi naprosto ujednačavaju nastavke: ne postoji u Beogradu ama baš nijedna majka (neprovincijalnog porekla) koja će detetu tepati "srećico, dušico, bebico, bubico, ćerkico" itd. pa se onda -e širi i na sve druge višesložne reči. Na stranu što tog -o nema ni u ličnim imenima: ne postoji "Milico, Dušico, Dragico, Ljubico, Slavico" itd. Dakle, ako se stvar i inače svodi na desetak slučajeva koje je već Džo našao kod Vitasa, onda se u ime svih Beograđana, evo, javno izvinjavam što idemo uz nos uzusu, ali ne verujem da ćemo prestati.

[Belopoljanski]

Верујем, не кажем. Више се себи чудим како то досад нисам приметио, тим пре што не могу да се сетим неке друге вишесложне речи на -ица где бих тако природно градио вокатив на -о. Препелица, пропалица, сви деминутиви или женски облици вишесложних речи (наставница, професорица, секретарица…), све градим на -е.

Код пропалице, пијанице, кукавице и сл. осећам двојство – „Кукавице једна“, „Пријатељу, пропалице“, али и екскламаторно „Кукавицо!“, „Пропалицо!“