Свеска на квадратиће

[Бојан Башић]

најбитније је који је то однос, што је овде вешто избегнуто.

Ali ako bi taj odnos u konkretnoj definiciji bio ograničen samo na mehanizam funkcionisanja, onda bi se upravo tako moglo reći u samoj definiciji, ne bi bilo potrebe da autori izbegavaju da opišu odnos.

[J o e]

Овако остављају места за своје пропусте. Не можеш да кажеш да нису обухватили дефиницијом.

Но, не кривим их толико. Радити дефиниције предлога без познавања когнитивне лингвистике осуђено је на пропаст. Питање је да ли је и данас то довољно истражено за српски, а камоли 60-их.

[Farenhajt]

Džo, nisam siguran da se primeri Duške Klikovac (od "u obliku zvezda" nadalje) uopšte mogu primenjivati na ovaj slučaj.

Ako te dobro razumem, ti si sretao verziju "sveska u kvadratiće" (akuzativ), dok je u svim primerima D. K. rekcija genitivna lokativna (čak i u primerima koji sadrže nepromenjen broj "dva", pa "ostavljaju utisak" akuzativa). Primeri "brod na jedra, sto na rasklapanje" takođe imaju akuzativ. Ne mislim da se razlika u padežima tek tako može prenebregnuti, tj. mislim da se OVA upotreba predloga "u" - ako zbilja jeste sistemska - mora tumačiti na neki drugi način, a ne tekstom D. K. koji si parafrazirao.

EDIT: Čvrsto sam uveren da je vizuelni momenat sasvim podjednako izražen (čime se uspostavlja analogija) i u "bluza na cvetove" i u "hartija/sveska na kvadratiće/kocke".

[J o e]

Примери Д. Кликовац су сви у локативу. Ја сам чуо у квадратиће / у квадратићима, мада ми је ближи акузатив. Акузатив такође подразумева концепт садржавања, али и трансформацију (претворити идеје у текст и сл.), тако да онда теже иде ово тумачење.

Не треба поредити све примере које сам навео, јер је један део поприлично апстрактан, али је суштина иста: пројавни облик или обележје предмета/материје конципира се као садржатељ за тај предмет/материју. Визуелна особина свеске (ишпартаност на коцкице) разуме се и језички изражава као оно у чему се свеска налази.

(Хартија/папир на коцкице — да, свеска на коцкице — за моје осећање теже; папир је отворен и изложен, свеска је затворена, коцкице се виде тек кад се отвори.)

[Farenhajt]

Примери Д. Кликовац су сви у локативу.

Ala sam ja prolupao…  Je l’ ostao neki bambi na lageru?

(Хартија/папир на коцкице — да, свеска на коцкице — за моје осећање теже; папир је отворен и изложен, свеска је затворена, коцкице се виде тек кад се отвори.)

Ali se taj kvalifikativ upravo i određuje dok je sveska otvorena, tj. dok su njeni listovi izloženi. U stara vremena, dok sam ja išao u školu, sve su sveske imale iste korice, od tankog "čupavog" kartona, a vrsta se (pri kupovini) mogla sagledati tek otvaranjem. (Ne znam da li su uveli da već na prednjoj korici piše "na linije / na kocke / prazna" - mada verujem da nisu.) Ukratko, "sveska na kockice" tumači se kao sažetak od "sveska od hartije na kockice".

Dodatno pitanje: spontano si napisao "išpartanost NA kockice" - nisi čuo ili ne koristiš "išpartanost U kockice"?

[J o e]

Спонтано бих рекао ишпартати на коцкице, пошто ми ту доминира, кад размислим, што је резултат одмах видљив, изложен.

Ukratko, "sveska na kockice" tumači se kao sažetak od "sveska od hartije na kockice".

Можда, али је мени прихватљиво и папир на коцкице, али свеска у коцкицама.

[Бојан Башић]

Да, али само преко Дрине. Овде никад нисам чуо да неко тако каже, само "нотна свеска".

„Ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće, ne drhti on, to je samo to uvelo lišće…“

[rade]

Licentia poetica, Ђолету свака част. BTW, нисам чуо да се у Србији каже "Михољско лето", обично је "златна јесен".

[Зоран Ђорђевић]

BTW, нисам чуо да се у Србији каже "Михољско лето", обично је "златна јесен".

Како ниси? Овде је то, чини ми се, чешће него "златна јесен".

[rade]

За Михољдан сам чуо, михољско лето знам шта је, али то нико с ким се срећем не користи. Све зависи у којој си средини…

[J o e]

Ја знам само за михољско лето, никад чуо за златну јесен.

[Зоран Ђорђевић]

Тај израз редовно користе метеоролози:
Aмериканци то зову Indian summer. Пределе као што је онај на слици у виђао си и код нас.

[Шоми]

Ја знам само за михољско лето, никад чуо за златну јесен.

Такође.

[delboj]

Није ми ово баш нешто најјасније, код нас се искључиво каже "рачунска свеска". У Србији се тако не каже?

Знам кад сам једну годину студирао у Никшићу да су ме у књижари погледали као да сам тражио атомску бомбу кад сам питао имају ли једну велику "писанску свеску"? Тражили су да појасним је ли то свеска с линијама или с коцкама, за ово никад нису чули. Слично је прошла моја сестра кад је у Новом Саду тражила "графите" за техничку оловку, питали су је да ли мисли на "мине"?

Искрено, ни за један од ових примјера с квадратићима никад нисам чуо, ново ми је да неко тако зове те свеске. Ваљда се једино слажемо у томе како се зове "свеска без линија".

[Father Jape]

Da, pisanska sveska i računska sveska se ne kaže u Srbiji. Ili ja bar nikad nisam čuo.

Ali grafiti mi ne bi bili toliko čudni.