Као некадашња територија Србије, сваки па и најбезначајнији топоним има своје име на стандардном српском језику. Негде се задржава локални дијалект (као и по југоисточној Србији), а негде се довољно сличне локалне речи замењују стандардним (нива→њива, езеро→језеро, Залив на коските → Залив костију, Маркови кули → Маркова кула итд.).