Klajn: ’Francužani’ i ’Hrvaćani’, vs. Srbijanci i Bosanci

[Vukvuk]

Mislim da se ne razumemo, a ja ne umem bolje da objasnim svoj stav.

Samo, kako to da nije problem da se jezik Podgorice zove crnogorski? Zar u Crnoj Gori nema Srba i zar oni nisu jednako autohtoni i konstitutivni kao Crnogorci? Štaviše, kako nije problem da se Crnogorci zovu Crnogorci?

[Зоран Ђорђевић]

За мене ће Мујо и Хасо остати Босанци.

[Бруни]

За мене ће Мујо и Хасо остати Босанци.

I za njih.

Šalim se, ali vicevi o Muji i Hasi se savršeno uklapaju u bošnjačko viđenje BiH. Bosanci na bošnjačkom su Mujo i Haso, ne neki tamo Slavoljub ili Miroljub.

Zaista je interesantno da u vicevima o Bosancima uvek imamo Muju, Hasu i Fatu, ponekad Sulju.

[Бруни]

Samo, kako to da nije problem da se jezik Podgorice zove crnogorski? Zar u Crnoj Gori nema Srba i zar oni nisu jednako autohtoni i konstitutivni kao Crnogorci? Štaviše, kako nije problem da se Crnogorci zovu Crnogorci?

Pa verovatno zato što nemamo neko drugo ime za Crnogorce, za Bosance smo imali, pa smo iskoristili, kako bismo ih razlikovali od Srba u BiH. Za Crnogorce nemamo, te moramo da ih zovemo isto kao što se oni sami zovu na njihovom "materinjem" jeziku, koji je eto, od pre par godina, sasvim drugačiji od onog kojim su vekovima govorili.

Ovo je dobro pitanje, na koje sigurno naši lingvisti, koji su krstili Bosance Bošnjacima, sigurno nemaju odgovor. Ali, ima još boljih pitanja, ali za političare, na koje oni nemaju odgovor. Ili ga imaju, ali ti odgovori obično nemaju veze s mozgom ni stvarnošću. O, bože, ima li ljudskoj gluposti i sujeti kraja?

[J o e]

Разлика између нације Црногораца и Бошњака јесте у томе што ови други имају заиста другу историју, веру, обичаје — посебног основа да буду / да се осећају као друга нација у односу на Србе и Хрвате. Националност Црногораца и Срба из Црне Горе фактички (= историјски) је једна, а само номинално двојна, као плод политике последњих двадесетак или педесетак година. Другим речима, Срби из Црне Горе јесу Црногорци (у географском смислу), Срби из Босне јесу географски Босанци, али нису Бошњаци/Муслимани. Зато је  такво поистовећивање много грубља грешка.

[Vukvuk]

Ali nije to bilo pitanje…

Nema veze, ionako se nećemo složiti.

[Бруни]

Јое, ја лично мислим да око ових питања (типа, ова нација постоји, ова не) не постоји апсолутна истина. Оно што је теби тешка грешка, мени није, и обрнуто. Ти мислиш (ако се не варам) да на основу историје која стоји иза Црногораца они имају веће право да тврде да су посебан народ од Бошњака. Ја не. Јер, сваки народ је морао да настане у неком тренутку. Припадност неком народу не стиче се бројањем крвних зрнаца (јер, толико смо сви образовани да знамо да нам је свима састав крви исти), него личним осећањем припадности одређеној групи. Оно што реално не може да се ради јесте измишљање нове историје, ту се свакако слажем с тобом. Али, да ли Бошњаци постоје или не, за мене постоје, ако они сами желе да постоје.

Вуквуче, не морамо се сложити, то није циљ ове, нити било које дискусије. Циљ је размена мишљења, не да се постигне да твој саговорник промени мишљење. Иначе, морам признати да ми је врло драго што ова дискусија још увек одржава веома висок ниво једне културне дискусије, доказ да ипак можемо стајати на супротним странама, али дискутовати без вређања и подигнуте тензије.

[Зоран Ђорђевић]

Zaista je interesantno da u vicevima o Bosancima uvek imamo Muju, Hasu i Fatu, ponekad Sulju.

Насликао Хасо једну слику и однео у галерију да је прода.
Лепа ти је слика, каже галериста, како се зове?
— "Мујо у Зеници".
— А ко је ова гола жена у кревету?
— Фата.
— А овај голи човек крај ње?
— Суљо.
— А где је Мујо?
— Па у Зеници.

[rade]

Зен’ци …

[Vukvuk]

Вуквуче, не морамо се сложити, то није циљ ове, нити било које дискусије. Циљ је размена мишљења, не да се постигне да твој саговорник промени мишљење. Иначе, морам признати да ми је врло драго што ова дискусија још увек одржава веома висок ниво једне културне дискусије, доказ да ипак можемо стајати на супротним странама, али дискутовати без вређања и подигнуте тензије.

Pa nije potrebno da se složimo, ali počeli smo da se nastavljamo tj. ja sam počeo da se ponavljam bez veze.

Najjednostavnije rečeno, lingvistika kao nauka je anacionalna. Ona uzima nacionalnost kao fakat, pa tako i nacionalna deljenja i imenovanja jezika, ali prema tim faktima ne (treba da) zauzima nikakav dalji vrednosno-politički stav.

Fakat je da, da kažemo tako, oni koji tvrde da govore bosanskim jezikom taj jezik zovu bosanski. Ja nemam šta (tj. i da imam šta, nemam na to pravo u onom zajedničkom obrazovnom, medijskom i političkom prostoru u kome ljudi koji svoj jezik zovu srpski i ljudi koji svoj jezik zovu bosanski treba zajedno da funkcionišu, za šta je uslov između ostalog, ili pre svega, da jedni drugima ne negiraju identitet, tj. nacionalnost, veru, jezik i naziv jezika), a naročito lingvistika nema šta da se prema tome vrednosno-politički određuje. To je prosto fakat i ja ga uzimam zdravo za gotovo.

[Зоран Ђорђевић]

Najjednostavnije rečeno, lingvistika kao nauka je anacionalna. Ona uzima nacionalnost kao fakat, pa tako i nacionalna deljenja i imenovanja jezika, ali prema tim faktima ne (treba da) zauzima nikakav dalji vrednosno-politički stav.

Мислим да се језик којим се говори у Аустралији више разликује од оног који се говори у Енглеској, али нико нема намеру, бар не званично, да прави нов језик.

[Vukvuk]

Da, i?

[Belopoljanski]

Мислим да се језик којим се говори у Аустралији више разликује од оног који се говори у Енглеској, али нико нема намеру, бар не званично, да прави нов језик.

Али, овде се не говори о питању права Бошњака да себе сматрају нацијом и да имају засебан стандардни језик. Они то право имају. Исто то право имају и говорници енглеског у Аустралији. (Нпр. како то да енглески досељеници у Аустралију и на Нови Зеланд одједном више нису по националности Енглези, него Аустралијанци и Новозеланђани?) И једни и други имају право да стварају засебан језички стандард и да га не стварају; једни су одабрали једно, други друго, а обоје самостално доносе одлуку на основу свог права да је донесу.

На пример, Американци имају властити стандардни језик, са властитим правописом, властитим речником и властитом граматиком, који се разликују од енглеских. Једина разлика у односу на наше локалне прилике је у томе што они тај свој стандардни језик и даље зову енглеским.

Допуна: И то је та наша сујета. Никоме не би сметало да нпр. Бошњаци за себе прогласе да су нација српског порекла, а свој језик да назову нпр. „босански српски“. И даље би били засебна нација, и даље би имали засебан стадардни језик, али могу да се кладим да то одједном не би никоме сметало. А идеја да заиста сви будемо једна нација или да бар имамо заједнички стандардни језик, а који само у свом имену не би носили (српско) национално обележје, за то бисмо били спремни и да убијемо.

[Зоран Ђорђевић]

Никоме не би сметало да нпр. Бошњаци за себе прогласе да су нација српског порекла, а свој језик да назову нпр. „босански српски“.

Би, у томе и јесте суштина.

[Astijanaks]

Koje su to dve studije koje se spominju u prvom postu?