Затим, нешто прецизније о званичности енглеског језика у ваздушном саобраћају.
Тело које се бави регулативом ове области на међународном нивоу зове се
ИКАО. Будући агенција Уједињених нација, службени језици су јој енглески, француски, шпански, руски, арапски и кинески. ИКАО издаје и одржава Конвенцију о мађународном цивилном ваздухопловству (на свим службеним језицима). У тој конвенцији постоји део који се бави ваздухопловном комуникацијом, анекс 10. У њему се каже да је посада авиона дужна да комуницира са контролом лета или на енглеском или на језику оне земље под чијом контролом лета се креће. Толико о званичности енглеског.
Што се тиче имена ваздухопловних компанија, анекс 10 наводи да су компаније дужне да региструју при ИКАу
два кода, трословни и позивни. Позивни код се користи при комуникацији из претходног пасуса, и за њега каже:
The callsign should normally resemble the operators name or function and not be confused with callsigns used by other operators. The callsign should be easily and phonetically pronounceable in at least English, French, Spanish or Russian. Толико о међународној регистрацији имена компаније.
Према томе, званичност енглеског у ваздушном саобраћају ограничена је на врло узак, процедурални контекст, и чак ни у томе не укључује тржишна имена компанија. Зато је свако извођење засновано на
званичности енглеског у контексту ове теме неваљано.