Aničić vs. Stević, četiri članka u Politici (od Itihada do Pačina)

[Duja]

Ne razumemo se: kad vidim potpuno nepoznatu reč, na primer ⟨enerel⟩, kako da znam gde joj pada primarni, odnosno sekundarni naglasak, ako ga ima? Ako to znam, znaću i kvalitet vokala sa velikom izvesnošću. Ali moja poenta je da ne mogu da znam, sve dok mi neko ne kaže. Dotle, izgovor je uglavnom educated guess. Tako je bilo i sa Etihadom: svi su videli reč napisanu, ali niko ne može znati zasigurno šta je "kanonički" izgovor, a vlasnik robne marke nikako da se javi da preseče dilemu.

Upletoh se ja u ovo, a još pre tri strane sam rekao da me baš briga…

[Father Jape]

A to pitaš. Pa ukratko, ne možeš znati.  Ali neke varijante su verovatnije od drugih.

Recimo od onih varijanti koje si naveo, rekao bih da je najmanje verovatno da bi se neko opredelio gledajući u onaj speling za /’i:tɪhəd/.

A taj (izmišljeni) ’enerel’ bi u preovlađujućem broju slučajeva, ja mislim, bio ˈenərəl.

[Часлав Илић]

Опет не знам да ли сам добро разумео, али, колико сам схватио, човек не каже лепо /итихад/, него између /ɛ/ (etwas) i /i/ (italisch) у немачким речима […]

Како сам само успео тако да пренесем. Рекао ми је: баш као у italisch, не као у etwas. И то је била скраћена верзија, набацивао сам ја више немачких речи, да будем начисто сигуран (ingesamt, illogisch, ebenso, erforderlich…).

[…] a vlasnik robne marke nikako da se javi da preseče dilemu.

Рецимо на мене, власник робне марке не може више никако да утиче. Као што сам рекао да идеје о изговору генералног директора уопште не уважавам, исто тако уопште не уважавам ни идеје (одређеног заступника тренутног већинског) власника робне марке. Ни најмање.

Оно што сам рекао да бих могао да уважим јесте мишљење оснивача, тј. оног човека или уске групе људи која је целу причу покренула. Међутим, и то сам условио уоченим колебањима у изворном језику на којем је назив фирме. Овде колебања више нема. Не могу ја да фирму назовем Чемпрес, сви „домаћи“ је тако и изговарају, али да молим „странце“ да је изговарају /семпрес/.

[Stoundar]

Zašto da ne? Ako je /sempres/ najvjerovatniji, spontani izgovor u engleskom, u tvom je interesu da se ne izgubi reklama ni u govoru.

[Duja]

Meni je, recimo, skroz kul da se ime Poršeovog modela ⟨Macan⟩ /makan/ kod nas izgovara /macan/, bar neformalno. Ima privlačnije ime u srpskom vukovskom čitanju nego u originalu.

[Бруни]

Zašto da ne? Ako je /sempres/ najvjerovatniji, spontani izgovor u engleskom, u tvom je interesu da se ne izgubi reklama ni u govoru.

Kakva bre reklama kad Sempres nema veze sa čempresom? Pa valjda je bitno da barem liči na izvorni izgovor, jer ako se previše izobiliči, postaće potpuno neprepoznatljivo. A vala i Englezi bi mogli da se barem potrude da izgovaraju strana imena što bliže originalu a ne da izmišljaju svoje neke verzije.

[J o e]

Одговор Ј. Думић на „Лет изнад знања“
http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/%49-jezicki-diletanti-ponesto-znaju-o-jeziku.sr.html

[Бруни]

Одговор Ј. Думић на „Лет изнад знања“
http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentariìjezicki-diletanti-ponesto-znaju-o-jeziku.sr.html

Tuše, što bi rekli Francuzi. Svaka čast, i mene je ubedila. A uobraženom profesoru Tanaskoviću je udelila jedan šah-mat.

[Stoundar]

Kakva bre reklama kad Sempres nema veze sa čempresom? Pa valjda je bitno da barem liči na izvorni izgovor, jer ako se previše izobiliči, postaće potpuno neprepoznatljivo. A vala i Englezi bi mogli da se barem potrude da izgovaraju strana imena što bliže originalu a ne da izmišljaju svoje neke verzije.

Ali ne pričaš ni ti s Korejcima što koriste Samsungove proizvode. Zašto je onda bitno da li si uopšte potrefila korejski izgovor? Važno je da se razumiju oni koji su u svakodnevnom kontaktu, a pošto znamo da prosječni govornik nema Pravopis i neće provjeravati izgovor na Wikipediji, realnije je da će čitati po Vuku. Zato je u interesu Etihada da podržava takvu transkripciju, ne da ispravlja moguće putnike. Lakše im je napraviti jedan latinički brend, koji će prepoznati svi što čitaju latinicu, a ne da se rasparčava zbog izgovora.

[Часлав Илић]

Изабраћу „локално“ име за „локално“ тржиште, а „глобално“ име за „глобално“ тржиште, на „глобалном“ језику, да бих одржавао „глобални бренд“, са којим ћу се „глобално“ представљати. И молићу „глобалаце“ да ме спомињу „глобално“, никако „локално“, јер је то резервисано за „локалце“. Језичке традиције и стандарди трећих језика, оних који нису ни „локални“ ни „глобални“, имају се прилагодити овоме.

То је једно схватање културе и друштва, и — цивилизације.

[Stoundar]

Ali vidiš po Džoovim rezultatima da se jezički standard i sam prilagođava tom shvatanju, jer većina ljudi nema Pravopis da bi održavala, nazovimo je, kulturu transkribovanja prema izvornom jeziku. Latinički jezici već su usklađeni s tim shvatanjem, znači dovoljno je Etihadu da uspostavi brend za arapsko pismo, brend za latiničko, a ćirilički zapisi biće dovoljno slični. Ne mora Etihad ništa da zahtijeva, jer se sve to dešava samo od sebe.

[Часлав Илић]

Тачно је да је самодејствујући културно-друштвени механизам врло јак. Али, да ли се баш увек одвија сам од себе? Кад ја будем писао и говорио Итихад, да ли ће ми то оћутати свако ко се не слаже, као што ћу ја оћутати свакоме ко пише и говори Етихад? Да ли је Политика писала некоме због Етихада, или је неко писао Политици због Итихада?

[Stoundar]

Čekam danas na avion iz Sarajeva za Beč i slušam najavu leta za Beograd, „Er Srbije u kooperaciji sa Etihad ervejzom“ (ili nešto u tom smislu).