Etihad

[Miloš Stanić]

Ljilja Smajlović, glavna i odgovorna urednica Politike, onomad u "Utisku nedelje" reče da Politika insistira da se na srpskom transkribovano piše "Itihad".

Evo demantija kompanije:

http://www.beta.rs/?tip=article&kategorija=vestiizzemlje&ida=2977689&id=&ime=

[Vukvuk]

E bas mi je milo. Voleo bih da sad cujem i nadobudnu ekipu sa orijentalistike.

[Father Jape]

Verovatno nešto u stilu Zaposleni u firmi očito ne poznaje baš najbolje arapski jezik.

[Belopoljanski]

Такође ми је мило, такође бих волео сад да их чујем и такође очекујем одговор у том стилу.

[Duja]

[Stoundar]

Nije mi jasno zašto se toliko raspravlja o jednom slovu, a onda slobodno piše Turkiš (a ne Terkiš), Austrijan (a ne Ostrijan), Srbija (a ne Serbija). Kako se DMG i P 93/10 uklapaju u ovaj labavi, erlajnski pravopis? Ako ćemo labavo, po Minotauru, onda dosljedno labavo.

[Часлав Илић]

Како би било да мало окренемо прекидач на критичко размишљање?

Која арапска реч стоји у самом логотипу компаније (изнад енглеског дела)? Проверите у енглеско-арапском речнику (што сам урадио), или са неким матерњим говорником (што сам урадио), тек та реч је: al-ittihad. Превод те речи на енглески је union односно јединство. Док се уједињени каже muttihad (матерњи говорник; нисам сигуран за други самогласник).

Дакле, ако пре верујем заједно Катедри за оријенталистику, матерњим говорницима, и речницима, него ли компанијском саопштењу, онда, из саопштења:

[…] kao ETIHAD, na način kako se izgovara i na engleskom, arapskom i srpskom jeziku.

За први наведени језик, није тема ове приче. За други, погрешно пренесено, крајња неупућеност, или (без увијања) лаж. За трећи, о томе се и прича те не може бити део аргумента.

Izgovor je naime isti, ali je donekle različito značenje: Etihad sa E znači jedinstvo, Ittihad sa I znači ujedinjeni.

Погрешно пренесено, крајња неупућеност, или лаж.

Fonetski reč Ittihad se ne može pisati bez prefiksa Al (Al Ittihad), dok korišćenje ovog prefiksa nije potrebno u slučaju reči Etihad.

У српској транскрипцији најчешће изостављамо поменути префикс. Није написано како се та реч etihad пише на арапском. Зато, уз најбољу вољу, ова реченица таква каква је може да буде само нечије мишљење да префикс Al- не треба кад се име даје на енглеском, што није тема приче.

Из саопштења се чињенично види само оно што се знало и пре њега: да би неки итихадовци били ради да се на српском пише и говори Etihad. Што је фактор који сам већ био одбацио као значајан, а из разлога наведених у тим порукама.

[Часлав Илић]

Nije mi jasno zašto se toliko raspravlja o jednom slovu […]

Зато што ова компанија заправо има (и) име са свог културног поднебља.

[…] a onda slobodno piše Turkiš (a ne Terkiš), Austrijan (a ne Ostrijan), Srbija (a ne Serbija). Kako se DMG i P 93/10 uklapaju u ovaj labavi, erlajnski pravopis?

Не уклапа се никако, јер и једно и друго покривају стандардне језике, а не саобраћајне пиџине.

[Stoundar]

Ali te „pidžine“ koristi ista ova Politika koja tvrdi da ne želi biti površna i pisati Etihad, čime „pidžin“ ulazi u standardni jezik. Zašto se raspravlja o Etihadu a ne o Er Srbiji?

Znači, ti si za Er Serbija ili neki prevod?

[Шоми]

Ја сам уз Часлава, а, поврх свега, ал је члан, не „префикс“, како су га они назвали.

[Stoundar]

Časlav jeste uočio propuste u saopštenju, ali meni smeta ovolika formalnost oko tog naziva, dok ostale aerolinije prolaze na jedan površan, kentaurski način. Ako ćemo formalno, možemo li prvo popričati o eventualnom prijedlogu za Pravopis?

1. Nazivi aerolinija, sve i da sadrže prevodive elemente tipa Austrian, Turkish, airways, airlines, transkribuju se sa engleskog ili izvornog jezika.

2. Ne treba mijenjati ukorijenjene oblike: Er Srbija, Kroacija erlajns, Turkiš erlajns. Međutim, u spornim slučajevima trebalo bi transkribovati jednoobrazno: Etihad ervejz, zato što naziv već sadrži englesku riječ.

[J o e]

Да, текст обавештења није сјајно срочен, али макар изражава вољу носиоца имена ако не лингвистичке аргументе. А ово прво смо ваљда и тражили?

За први наведени језик, није тема ове приче.

Нисам сигуран. Очито је ствар спора ко̑ме „културном поднебљу“ дати предност.

ал је члан, не „префикс“, како су га они назвали.

Заправо, и члан је и префикс. Као што је подвучена секвенца у македонском водата и члан и суфикс/постфикс.

[Stoundar]

Ali i Sa Pinto je valjda tražio da bude „Sa Pintu“ (ne znam šta je tačno rekao — u obraćanju njemu na engleskom ili i na našem?), pa je Klajn odmah napisao članak u NIN-u. Ne može nosilac imena tražiti da zanemarimo pravila transkripcije, koja uzimaju za osnovu sistem DMG. Mogli su napraviti bolji argumenat — „Pravno je riješeno da na području Srbije koristimo engleski naziv, što pokazuje dodatak airways; radi prepoznatljivosti brenda, molimo vas da transkribujete sa engleskog.“

[J o e]

Слажем се.

[Бруни]

Nije mi jasno zašto se toliko raspravlja o jednom slovu, a onda slobodno piše Turkiš (a ne Terkiš), Austrijan (a ne Ostrijan), Srbija (a ne Serbija). Kako se DMG i P 93/10 uklapaju u ovaj labavi, erlajnski pravopis? Ako ćemo labavo, po Minotauru, onda dosljedno labavo.

Srpska posla!