Најдоминантнији?

[Соња]

Управо наиђох на замисао да је одређена врста најдоминантнија у извесном типу станишта. У сваком случају лоше звучи, али сам успут схватила да не знам да ли доминантан уопште има суперлатив? На нету га виђам, али углавном у контексту хороскопа и сл., па ми то баш и није меродаван налаз.

П. С.
На енглеском је the most dominant могуће и нормално.

[Зоран Ђорђевић]

http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3159.msg34405#msg34405

[Belopoljanski]

Доминантношћу понекад називамо и саму склоност доминацији, не знам колико је то оправдано. Уколико јесте, компарација има смисла.

[J o e]

Од шест синонима и дефиниција ове лексеме у РСАНУ (који преовлађује, претежан, најбитнији, пресудан; који се више издиже, истакнут), четири се могу поредити. Дакле, у већини значења је логично грађење компаратива.

Мени је то ОК и за твој, Соња, пример. Од свих доминантних врста у једном станишту једна је најдоминантнија. Или је увек само једна доминантна, ти ћеш то боље знати?

[Соња]

Хвала, Јое!

За дати део реченице сам предложила другачију формулацију, видећу шта ће бити. Битно ми је да знам да ли је уопште исправно, за случај да више силе одлуче да оставе "најдоминантније".

[abzec001]

Знам да мало каскам, али да покушам са мојим виђењем „најдоминантнијег“.
Ако је нешто доминантно, ако доминира то значи да надмашује, надвишује, надвладава, да је „нај“ по некој својој особини. А ако је нешто нај, онда је та особина апсолутна и не може да се пореди, односно не може да има компаратив и суперлатив. Другим речима: од нај не може бити још више или највише нај. Доминантан нема облик суперлатива, али има такво значење.

Од шест синонима и дефиниција ове лексеме у РСАНУ (који преовлађује, претежан, најбитнији, пресудан; који се више издиже, истакнут), четири се могу поредити. Дакле, у већини значења је логично грађење компаратива.

На коју се лексему у РСАНУ односе наведени синоними? Ако је то доминантан, како би ти синоними гласили за најдоминантнији? Исто тако.
Два од шест наведених синонима су описне фразе, не садрже придев, па се и не могу компарирати. Три су апсолутни облици и ни они не могу да имају поређење, а само истакнут може. Но то не зачи да и доминантан може. Упркос истом или сличном значењу, то су ипак различите речи и различито се понашају.

[J o e]

Пише „ове лексеме“.

Гласили би: 1. који највише преовлађује, 2. најпретежнији, 3, 4. ∅, 5. који се највише издиже, 6. најистакнутији.

[Зоран Ђорђевић]

Не видим да је најдоминантнији по чем јаснији и прецизнији од само доминантан.
Мислим да је то исто као оно о чему сам већ гунђао:  најидеалнији, најоптималнији, најминималнији. Има ли нечег идеалнијег од идеалног? Минималније од минималног?
Математички гледано нема. Мени је то на неки начин плеоназам.
Пошто су ме овде убедили да тако може, мени само остаје да то не користим.

[J o e]

Очито убеђени нисте.

Мислим да сте пренебрегли ово:

Од свих доминантних врста у једном станишту једна је [= може бити] најдоминантнија.

[abzec001]

Да ли то што је негде написана цитирана реченица недвосмислено тачна?

[J o e]

Па није ни нетачна док се ти само питаш да ли је тачна — све док не докажеш да није тачна.

Да ли у једном станишту, уосталом, може бити више доминантних врста?

[abzec001]

Па није ни нетачна док се ти само питаш да ли је тачна — све док не докажеш да није тачна.
Да ли у једном станишту, уосталом, може бити више доминантних врста?

Да ли то прелазимо на поље филозофије? Погледајмо онда логику ствари.
Само једна (у твом примеру врста) може да буде доминатна. Друге могу да буду веће, брже, лукавије… од неких трећих, али оне нису доминантне. Доминантна је она прва врста, јер је изнад свих. Придев доминантан нема уобичајени облик, али има значење суперлатива. Није као, рецимо, леп, крупан, висок… који имају уобичајени компаратив и суперлатив.
"Доминатан" нема компарацију, као што је нема низ других, осим градивних месних, временских и присвојних. Његов позитив, доминантан,  има значење суперлатива. "Најдоминантнији" зато заправо има два суперлатива. Као да кажемо најнајбољи. Зато "најдоминантнији" не треба употребљавати.

[Father Jape]

"Доминатан" нема компарацију

Evo Rodžera Lasa koji razmatra istoriju opaski vezanih za gubljenje neprevokalnog /r/ u engleskom engleskom:

And another two decades on, now 130-odd years after Johnson and a bit over a century after Cooper, John Walker (Pronouncing dictionary, 1791) says that ’the r in lard, bard is pronounced so much in the throat as to be little more than the middle or Italian a, lengthened into baa, baad’. But he also claims, and here we begin to see a change in the story, that ‘this letter is never silent’. Remarks of this kind are suggestive; one does not have to say that something never happens unless it commonly does.

Dakle, abzec001, raspravljaj koliko hoćeš, ali makar fraziraj ono što govoriš kako treba. Očevidno je da dominantan ima komparaciju, inače ova tema ne bi postojala. Ono što ti zapravo hoćeš da kažeš jeste „dominantan može imati komparaciju, ali meni se to ne sviđa; ja mislim da bi svi trebalo da upotrebljavaju tu reč isključivo onako kako je ja upotrebljavam“.

[rade]

Očevidno je da dominantan ima komparaciju, inače ova tema ne bi postojala.

Мени се пре чини да је Џо хтео да каже да компаратив може да постоји јер  његово грађење није у супротности с правилима српског језика, али не иде даље од тога. Или сам погрешно разумео? С друге стране, ако је "доминантан" настало од латинског dominatus (онај који влада, господари) , а вероватно јесте, онда "најдоминантнији" јесте плеоназам (господар и најгосподар?)

[Father Jape]

Kao što Džo reče ranije:

Да ме неко пита, ја бих гласао, као што — уосталом — и Клајн каже за иделан, да се дозволи компарација тих придева, баш зато што немају значењску везу са латинским. То чување семантике из језика који данас људски познаје десет класичара на филозофском факултету било би једнако као када бисмо у морфологији инсистирали да сви латински неутруми код нас имају множину на -а (само документа, само антибиотика, легенда и агенда као плурали средњег рода). То је силовање језика. Не значи, побогу, реч у српском исто што и у латинском, као год што нема исти облик у обама језицима.